pregleda

Hercegovina - Jevto Dedijer


Cena:
2.499 din
Želi ovaj predmet: 1
Stanje: Polovan sa vidljivim znacima korišćenja
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
CC paket (Pošta)
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
Lično
Grad: Beograd-Vračar,
Beograd-Vračar
Prodavac

berkut1 (2456)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 4599

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Jevto Dedijer - Hercegovina
Antropogeografska studija

Veselin Maslesa, Sarajevo, 1991.
Tvrd povez, 457 strana.

Јевто Дедијер (Чепелица, 15. август 1880 — Сарајево, 24. децембар 1918) био је српски географ и универзитетски предавач. Дедијер је био доцент географије на Београдском универзитету.[1]
Биографија

Рођен је 15. августа 1880. године у селу Чепелица, код Билеће (Херцеговина).

Као гимназијалац у Мостару, почео је да студира села. Студирао на Великој школи у Београду и на Универзитету у Бечу, где је докторирао 1907. године.[2][3]

Био је запослен у Земаљском музеју у Сарајеву до анексије Босне и Херцеговине (1908).[1] Потом је професор на богословији у Београду, а од 1910. године доцент географије на Универзитету у Београду.[2]

У Првом светском рату емигрирао је у Француску, а затим у Швајцарску. По завршетку рата вратио се у земљу, где је и умро 24. децембра 1918. године у Сарајеву од компликација изазваних шпанским грипом.[1]

Из брака са Милицом Дедијер имао је три сина Стевана, Боривоја и Владимира.

Написао је више радова из антропогеографије и геоморфологије.
Дела

Прилози геолошкој историји Неретве
Трагови глечера у Албанији и Новој Србији (на француском језику)

Билећке Рудине, Српски етнографски зборник, 1903.
Глацијални трагови на Зеленгори, Товарници и Маглићу, Глас СА, 1905, LXIX
Херцеговина и Херцеговци, „Летопис Матице српске“, 1912, 289
Стара Србија, СКГ, 1912, 25
Нова Србија“ СКЗ, 1913, 154
Сточарске зоне у планинама динарске системе, Гласник Српског географског друштва, 1914, 3-4.
Далмација, Библиотека Савремена питања 5, 1915.

Slanje POSLE uplate na racun u banci Intesa ili Postnet uplate.

Predmet: 79768217
Jevto Dedijer - Hercegovina
Antropogeografska studija

Veselin Maslesa, Sarajevo, 1991.
Tvrd povez, 457 strana.

Јевто Дедијер (Чепелица, 15. август 1880 — Сарајево, 24. децембар 1918) био је српски географ и универзитетски предавач. Дедијер је био доцент географије на Београдском универзитету.[1]
Биографија

Рођен је 15. августа 1880. године у селу Чепелица, код Билеће (Херцеговина).

Као гимназијалац у Мостару, почео је да студира села. Студирао на Великој школи у Београду и на Универзитету у Бечу, где је докторирао 1907. године.[2][3]

Био је запослен у Земаљском музеју у Сарајеву до анексије Босне и Херцеговине (1908).[1] Потом је професор на богословији у Београду, а од 1910. године доцент географије на Универзитету у Београду.[2]

У Првом светском рату емигрирао је у Француску, а затим у Швајцарску. По завршетку рата вратио се у земљу, где је и умро 24. децембра 1918. године у Сарајеву од компликација изазваних шпанским грипом.[1]

Из брака са Милицом Дедијер имао је три сина Стевана, Боривоја и Владимира.

Написао је више радова из антропогеографије и геоморфологије.
Дела

Прилози геолошкој историји Неретве
Трагови глечера у Албанији и Новој Србији (на француском језику)

Билећке Рудине, Српски етнографски зборник, 1903.
Глацијални трагови на Зеленгори, Товарници и Маглићу, Глас СА, 1905, LXIX
Херцеговина и Херцеговци, „Летопис Матице српске“, 1912, 289
Стара Србија, СКГ, 1912, 25
Нова Србија“ СКЗ, 1913, 154
Сточарске зоне у планинама динарске системе, Гласник Српског географског друштва, 1914, 3-4.
Далмација, Библиотека Савремена питања 5, 1915.
79768217 Hercegovina - Jevto Dedijer

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.