Cena: |
Želi ovaj predmet: | 1 |
Stanje: | Polovan sa vidljivim znacima korišćenja |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta CC paket (Pošta) Post Express Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) Lično |
Grad: |
Beograd-Vračar, Beograd-Vračar |
Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
Jevto Dedijer - Hercegovina
Antropogeografska studija
Veselin Maslesa, Sarajevo, 1991.
Tvrd povez, 457 strana.
Јевто Дедијер (Чепелица, 15. август 1880 — Сарајево, 24. децембар 1918) био је српски географ и универзитетски предавач. Дедијер је био доцент географије на Београдском универзитету.[1]
Биографија
Рођен је 15. августа 1880. године у селу Чепелица, код Билеће (Херцеговина).
Као гимназијалац у Мостару, почео је да студира села. Студирао на Великој школи у Београду и на Универзитету у Бечу, где је докторирао 1907. године.[2][3]
Био је запослен у Земаљском музеју у Сарајеву до анексије Босне и Херцеговине (1908).[1] Потом је професор на богословији у Београду, а од 1910. године доцент географије на Универзитету у Београду.[2]
У Првом светском рату емигрирао је у Француску, а затим у Швајцарску. По завршетку рата вратио се у земљу, где је и умро 24. децембра 1918. године у Сарајеву од компликација изазваних шпанским грипом.[1]
Из брака са Милицом Дедијер имао је три сина Стевана, Боривоја и Владимира.
Написао је више радова из антропогеографије и геоморфологије.
Дела
Прилози геолошкој историји Неретве
Трагови глечера у Албанији и Новој Србији (на француском језику)
Билећке Рудине, Српски етнографски зборник, 1903.
Глацијални трагови на Зеленгори, Товарници и Маглићу, Глас СА, 1905, LXIX
Херцеговина и Херцеговци, „Летопис Матице српске“, 1912, 289
Стара Србија, СКГ, 1912, 25
Нова Србија“ СКЗ, 1913, 154
Сточарске зоне у планинама динарске системе, Гласник Српског географског друштва, 1914, 3-4.
Далмација, Библиотека Савремена питања 5, 1915.