ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1994
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Boris L. Pavlov : RUSKA KOLONIJA U VELIKOM BEČKEREKU (PETROVGRADU - ZRENJANINU)
Pavlov, Boris Leonidovič
Naslov Русскаја колонија в Великом Бечкереке (Петровграде - Зрењанине) / Борис Л. Павлов

Jezik ruski, srpski
Зрењанин : Народниј музеј : Обштество сербско-русској дружбы, 1994 ,
Fizički opis 104 стр., [16] стр. табли : илустр. ; 20 цм
Zbirka Особые изданија Народного музеја, Зрењанин ; књ. 1
Садржи и: Руска колонија у Великом Бечкереку (Петровграду - Зрењанину) / Борис Л. Павлов ; превод с руског Божо Бобот

Текст упор. на рус. и срп.
Ћир.
Тираж 1.500
Белешке уз текст
Rusi -- politička emigracija -- Zrenjanin

Očuvanost 4-.

Борис Павлов (пуно име: Борис Леонидович Павлов; Велики Бечкерек, 23. октобар 1923 – Зрењанин, 2002), педагог, спортски тренер, публициста и промотер зрењанинског културног наслеђа.
Биографија

Борис Павлов се родио 23. октобра 1923. у породици руских емиграната. У родном граду је похађао и завршио руску основну школу и започео Трговачку академију, да би школовање наставио у Београду где му се преселила породица. Каријеру је започео у покрајинском грађевинском предузећу, каснијем „Пиониру”. Потом је радио као инспектор за физичку културу Среза Бегејског, а након спајања срезова Бегејског и Тамишког ангажован је као инспектор и референт за културу и физичку културу. Деценијама је радио као тренер спортске гимнастике. Са професором гимназије Алојзом Погачником је 1947. године основао Прво гимнастичко друштво „Коча Коларов” и под његовим надзором су стасале генерације зрењанинских гимнастичара који су у свету пронели славу овог града на Олимпијским играма и другим такмичењима. Од 1961. до 1968. године био је председник веслачког клуба Галеб. Од 1979. радио је са ђацима основне школе у Мужљи. Добитник је разних друштвених и спортских признања, међу којима је најзначајнија награда за животно дело „Јован Микић Спартак” (1990). Упоредо са педагошким радом на пољу физичке културе и њеној популаризацији, Павлов је активно радио на очувању, истраживању и промовисању завичајне историје и културног наслеђа свог родног града. Њетовим залагањем и на његову иницијативу, у Карађорђевом парку у Зрењанину је крајем шездесетих и почетком седамдесетих година прошлог века оформљена Алеја великана са спомен-бистама познатих Зрењанинаца. Такође је иницирао постављење још неколицине спомен-обележја на разним местима у граду. Написао је бројне стручне радове (из области физичке културе), али и прилоге из завичајне историје, који су објављивани у недељном листу Зрењанин, дневном листу Политика, те часописима Улазница и Кровови. Бавио се и превођењем са руског. Умро је у Зрењанину 2002. године.