pregleda

JUSTINE ILI NEDACE KREPOSTI - Markiz De Sade


Cena:
300 din (Predmet je prodat)
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
Lično
Grad: Pančevo,
Pančevo
Prodavac

Maresh (893)

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 1255

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

Godina izdanja: 2004
ISBN: 953-71660-57-2
Jezik: Hrvatski
Autor: Strani

JUSTINE ILI NEDACE KREPOSTI - Markiz De Sade

Naslov originala: JUSTINE OU LES MARHEURS DE LA VERTU
Pravo ime autora: Donatien Alphonse Francois De Sade
Izdavac: Globus media, Zagreb
Godina izdanja: 2004
Format: 20,5 X 13,5 cm.
Povez: Tvrdi
Pismo: Latinica
Broj strana: 304




Justine ili nedace krijeposti, djelo kontroverznog markiza de Sadea po kojem je mucenje radi seksualnog užitka i dobilo ime. Nabijeno brutalnošcu, pornografijom i okrutnostima, koje vecinu citatelja nece ostaviti ravnodušnim, dapace, šokirati ce ih i izazvati oprecne reakcije, od divljenja do gadenja, prati život mlade Justine koja je, ostavši bez roditelja i imovinepokušava živjeti pošteno i, prije svega krijeposno, ocuvati svoju cast i vjeru, alistalno nailazi na sve vece nedace što ona više nastoji ostati krijeposna.

Svi likovi na koje nailazi Justine tumace da covjek ništa ne može imati ako ne ugrabi - užitak, moc, bogatstvo. Sve te stvari ljudi žele i traže i svi ih dobijaju jedino tako da ih otimaju od drugih bez ikakvih obzira.

S druge strane, ona, koja želi biti poštena i pružiti pomoc, nasjedne i nastrada svaki put!Svi, od najnižeg do najvišeg, od lopova do svecenika - prosjakinja, zarobljenik, napadnuti i pretuceni covjek, božji ljudi od kojih kada traži pomoc nailazi na najvece okrutnosti zbog razvrata, bezbožnost, maltretiranje, mucenje. Jedini kod kojih je pokazan tracak ljudskosti prema rjecnickoj definiciji te rijeci, su razbojnici i ubojice s pocetka price koji joj pomažu da utekne iz zatvora u koji ju je strpao cijenjen i pošten covjek jer mu je odbila pomoci u kradi. Vda bande je, doduše, nagovara na seks i prijeti joj, ali je ne siluje dok je trgovac kojeg su orobili i smilovali mu se na Justinine molbe, a ona mu pomogne u bijegu, brutalno siluje zauzvrat za njenu pomoc. Prica o Justine je prica o licemjerju, ljudskoj prirodi i društvu kao i u drugim de Sadeovim djelima. Pokazuje pohlepu, laž, okrutnost, neumjerenost, razvrat, nemilosrdnost, sebicnost takozvanih poštenih ljudi - bogatih trgovaca, plemica, svecenika, lijecnika, sudaca koji se kriju pod krinkom dobrocinitelja i poštenih ljudi, ali svi su oni nevjerovatno zli u svojoj srži i samo tome imaju zahvaliti za svoj položaj u društvu i dobro ime koje nose. Svi ti ljudi nemaju ni najmanje milosti ni prema vlastitoj djeci (lijecnik cak ubija vlastitu kcerku radi eksperimenta, a citav život spolno opci s njome i fizicki je maltretira!). I svi oni dobro prolaze u životu i napreduju i bivaju im ukazane razne casti i stjecu nova bogatstva. Paradoks u ovoj knjizi opisan na vrhunski nacin.


Markiz de Sad: Psihopata, zlocinac, pornograf

U Parizu 1740. godine, roden je francuski pisac Donasjen Alfons Fransoa de Sad, poznat kao Markiz de Sad. Njegovi romani smatraju se patološkom pornografijom, ali i delima koja ruše ustaljene društvene norme. Od njegovog prezimena potice izraz sadizam.

Medutim, on nije bio iver koji je nekim cudom završio daleko od klade. Njegova porodica bila je sklona slobodnom seksu, biseksualizmu, orgijama i pornografiji. U pokušaju da oporavi klimavi porodicni ugled i bogatstvo, stari grof de Sad pokušao je da sacuva sina i od sopstvenih hobija, ali se pokazalo da je to težak zadatak: svi rodaci koji su se starali o njemu u detinjstvu bili su prekomerno slobodarskog duha, a cak i u prestižnoj jezuitskoj školi koju je Donasje pohadao od desete godine, sodomija i javna bicevanja bili su deo svakodnevice.

Sa petnaest godina, mladi Sad je prebacen u vojnu akademiju, nakon koje hrabro i uspešno ratuje u Sedmogodišnjem ratu, sticuci tako divljenje i poštovanje okoline. Naocit i šarmantan markiz imao je jak uticaj na ljude oko sebe – mnogi su ga smatrali dopadljivim i prijatnim mladicem.

Medutim, zajedno sa društvenim talentima, upravo tada pocinju da se ispoljavaju i njegove neobicne i prenaglašene seksualne sklonosti. Pariske prostitutke žale se policiji na loše ophodenje gospodina markiza i Sad u nekoliko kratkih navrata biva zatvaran.

Ne bi li ga se ratosiljao, a ujedno i uvecao sve manje porodicno bogatstvo, otac ga ženi buržoaskom miraždžikom, Rene Pelaži de Montrej. Mio i šarmantan Sad veoma brzo osvaja simpatije svoje supruge i uticajne tašte. Brak, medutim, ne dovodi do smirenja njegovih strasti, i on se ponovo upušta u orgije sa glumicama i prostitutkama.

Uprkos tome, njegova tašta, poznata po simpaticnom nadimku “Predsednica”, slepo veruje u njegovu iskrenu želju da se preobrati. Oprašta mu sve ispade i prevare, krijuci ih od svoje kceri, i u nekoliko navrata ga cak izvlaci iz zatvora u kome je bio cest gost zbog maltertiranja prostitutki. To blaženo stanje stvari, naravno, ne traje dugo – nakon par godina lagodnog života Sad izaziva svoj prvi javni skandal.

Godine 1768. ni manje ni više nego na Uskrs, ljubazni markiz nudi novac i hranu prosjakinji pred crkvom. Isprva oduševljena gospodinovom milošcu, žena pristaje da pode u njegov zamak, gde je ceka neprijatno iznenadenje. Markiz de Sad je primorava da se skine, golu je bicuje bicem sa devet repova, i ova zabava ga dovodi do orgazma. Nakon toga, on veoma mirno nudi užasnutoj ženi hranu i novac. Ona odbija, biva zakljucana u sobu, ali uspeva da pobegne kroz prozor i prijavljuje markiza policiji.

Tašta-Predsednica napokon gubi strpljenje i odbija svaku dalju podršku, ujedno obelodanjujuci zetovljeve ispade ostatku porodice ukljucujuci i svoju kci. Medutim, na veliko iznenadenje svoje majke, koja ju je smatrala slabašnom i osetljivom dušicom, u muževljevu odbranu staje markiza de Sad. Uspeva da ga oslobodi nakon samo cetiri meseca u zatvoru, i postaje saucesnica u zlocinima koji ce uslediti, mada za to nikada nije bila osudivana. Iz zatvorskih dana markiza de Sada sacuvana je obimna prepiska koja svedoci o nežnoj ljubavi i velikoj privrženosti ovog bizarnog para.

No, ipak, u naredni javni skandal markiz se upleo bez pomoci supruge. Godine 1772. u Marseju organizovao je orgiju u kojoj su, osim samog Sada, ucestvovale cetiri prostitutke i sluga po imenu Letur. Rekreativne aktivnosti na tom skupu ukljucivale su brojne zabave u troje, pri cemu bi markiz ili bicevao prositutku dok drugom rukom zadovoljava slugu, ili istovremeno opštio sa prostitutkom, vaginalno, i sa slugom analno, ili pak vršio sodomiju nad prostitutkom dok istovremeno oralno zadovoljava slugu.

Samo po sebi, ovo je bio zlocin. Pošto direktno zaobilazi reproduktivnu funkciju snošaja, analni seks je bio kažnjavan smrcu u Francuskoj osamnaestog veka. Medutim, za markizovu strast prema sodomiji niko ne bi saznao da se tom prilikom nije odigralo nešto daleko bizarnije.

Placene devojke su poslužene velikim kolicinama cokolade zacinjenom popularnim afrodizijakom “španskom mušicom”. Ovakvom ishranom markiz je nameravao da ih natera da prde – taj fiziološki proces neizmerno ga je uzbudivao.

Medutim, prostitutkama je od hrane pozlilo toliko ozbiljno da su posumnjale na trovanje, odbile da pružaju dalje usluge i obratile se policiji sa optužbama za pokušaj ubistva. Iako su se oporavile, te su se prvobitne optužbe pokazale neosnovanima, tokom njihovog svedocenja isplivala je i sodomija.

Markiz je zato prinuden da od zakona pobegne u inostranstvo, pracen Leturom i novom ljubavnicom – opa! – Anom de Montrej, sestrom svoje supruge. Uprkos tome, Pelaži de Sad nastavlja da brani muža po svaku cenu. Iz perspektive Sadove tašte, ovo je znacilo jednu požrtvovanu kci u nesrecnom braku, i drugu cija je cast nepovratno upropašcena – sve to usled delovanja jednog coveka. Malo je reci da uticajna Predsednica nije baš bila slika i prilika dobrocudne bakute. Naprotiv, uveliko je povlacila sve veze da dragog zeta što pre i što efikasnije uništi.

Ubrzo je uspela da od kralja dobije „letrre de cachet“, neopozivi nalog za hapšenje i pritvor bez sudenja, na neodredeno vreme. Iako je prošlo još nekoliko godina do njegovog stupanja na snagu, to je znacilo postepeno sužavanje kruga oko Sada, te uvod u zatvorske dane i – književnicku karijeru.

Markizu de Sadu, medutim, u tom trenutku to nije bilo ni na kraj pameti – tokom bekstva u Italiji ponašao se kao sasvim obican turista, obilazeci znamenitosti.

Uzevši u obzir uticaj spomenute tašte gospode de Montrej, nije zacudujuc podatak da je Sad uhapšen i vracen u Francusku nakon samo nekoliko meseci bekstva od zakona.

S druge trane, uzevši u obzir lukavost i šarm manipulativnog markiza, ne cudi ni to što je ubrzo ubedio cuvare da je sasvim bezopasan i prijatan lik. Tvrdio je da je njegov zlocin samo „trenutno i jednokratno pomracenje razuma“, kajao se duboko i naizgled iskreno, i straža oko ovog uzornog zatvorenika ubrzo je popustila. Par meseci kasnije, Sad je iskoristio njihov nemar za bekstvo. Za sobom je ostavio pisma u kojima cuvarima prepušta svoju vrednu imovinu, zahvaljuje na ugodnom boravku iza rešetaka i blagonaklono upozorava da ce ih sve pobiti kao macice budu li se usudili da ga prate.

Neko vreme se krio po zapadnoj Evropi, ali je se u decembru 1774. napokon vratio u svoj zamak u La Kosti, gde ga je cekala verna supruga. Napokon ujedinjeni, nisu gubili vreme, vec su brže bolje organizovali novu orgiju, grandiozniju i bolesniju od svih prethodnih.

Zaposlili su nekoliko cetrnaestogodišnjih devojaka kao služavke u svom zamku, i eksploatisali ih kao seksualno roblje. Nesrecne devojcice provele su šest nedelja u Sadovom zamku i, mada zvanicni zapisi ne postoje, pretpostavlja se da su ih markiz i markiza de Sad, zajedno sa još troje clanova posluge, svakodnevno prisiljavali na masturbaciju, felacio, sodomiju, vezivanje lancima i bicevanje. Zlostavljanje je potrajalo citavih šest nedelja, dok roditelji devojcica nisu poceli da se raspituju za njihovo zdravlje i blagostanje.

Seljaci na Sadovom imanju do tada su praštali nestašnom gospodaru perverzne igrarije sa prostitutkama i plemkinjama, ali divljacko silovanje otetih devojcica bilo je sasvim druga stvar. Tracevi i negodovanje su se širili, te su supružnici pokušali da prikriju zlocine sakrivajuci devojcice na mestima gde niko ne bi obracao pažnju na njihovu pricu. Sumnja se da se jedno od tih mesta nalazilo u bašti zamka, tri metra ispod zemlje. Ako je to tacno, ubistvo se dodaje na dug spisak markizovih brutalnih zlocina.

Otac jedne od devojcica upao je na markizov posed i pokušao da ga ubije – spasao ga je jedino neispravan pištolj. U julu 1775. policija je upala na njegovo imanje, ali je uspeo da se sakrije i izbegne ponovno hapšenje. Krug oko Sada polako se smanjivao.

Sve do tada, Sad je bio potpuno nesvestan mogucih posledica svojih postupaka. Odgajan u porodici koja je delila njegove perverzne ukuse, nije verovao da cini išta loše. Takode, smatrao je da, kao pripadnik aristokratije, ima puno pravo da sa ljudima oko sebe cini šta mu je volja i da niko nema ovlašcenje da ga kažnjava i osuduje.

Medutim, u trenutku kada je pretnji njegovoj slobodi sve više, pocinje da razmišlja na na mogucnost izmirenja sa taštom i zakonom. Godine 1777. arogantno i naivno pretpostavljajuci da je oproštaj moguc i protivno savetima advokata, zaputio se u Pariz u nameri da pred društvom i taštom ponovi vec izlizanu pricu: inace je divan tip i samo se u par navrata malo zaneo.

Naravno, to nije upalilo, i uhapšen je maltene istog trenutka kada je krocio u grad, na osnovu taštinog letrre de cachet. U slucaju markiza de Sada, “neodredeno vreme” znacilo je trinaest dugih godina u nekolicini zatvora, medu kojima je bila i zloglasna pariska Bastilja.

Uprkos visokom staležu, markizu nije bio stavljen na raspolaganje zatvorski penthaus, vec oskudne celije velicine 2×3 metra. U tako ogranicenim uslovima koji su ga lišavali najosnovnijeg komfora, markizova inace bujna mašta ušla je u petu brzinu.

Upravo u tom periodu Sad pocinje da piše i stvara dela po kojima je ostao zapamcen: “120 dana Sodome”, “Žustin, ili Nevolje vrline” i “Filozofije u budoaru”.

Ovi romani predstavljaju mešavinu ekstremne pornografije bazirane na Sadovim vec opisanim licnim sklonostima, i filozofskih rasprava o prirodi greha i vrline, kojima Sad pokušava da odbrani stavove i nacin života slobodara i ateista.

Nakon oslobodanja, objavljuje ih pod pseudonimom, s pravom ocekujuci društvenu osudu. Medutim, osim zgražavanja, kasniji kriticari pokazali su zanimanje i za psihoanaliticke i filozofske elemente njegovog dela; “naucni” pristup Sadu kao seksologu pre nego seksomanu, psihologu pre nego psihopati, cesto je služio kao izgovor da se njegovi romani uopšte citaju, objavljuju i komentarišu. Istorijat njegovog kritickog prihvatanja ili cenzurisanja, kao i tumacenja njegovih ekstremnih i neretko užasavajucih poimanja slobode, religije, ljubavi i društvenog uredenja, interesantni su sami po sebi.

Ako ste pomislili da je Sad osloboden urednim pravnim postupkom, varate se – iz zatvora ga je izvukao pocetak revolucije i znameniti pad Bastilje. Nakon tog sudbonosnog istorijskog dogadaja, Sad je proveo još godinu u ludnici, nakon cega se drage volje odrekao plemicke titule i postao gradanin de Sad. Ateizam i slobodarstvo pomogli su mu da se uklopi u atmosferu koja je vladala nakon revolucije i jedno vreme je cak zauzimao položaj sudije, što mu je omogucilo da, protivno svim ocekivanjima, spasi od giljotine tasta i taštu koji su bili odgovorni za njegovo nesrecno bivstvovanje u zatvoru.

Cesto je javno nastupao podržavajuci ideje Revolucije, ali je uprkos tome optužen za “umerenost” i osuden na smrt, koju je za dlaku izbegao. U to vreme, žena ga je vec bila napustila i živeo je u velikom siromaštvu – ali sa novom ljubavnicom.

Godine 1801. Napoleon nareduje hapšenje anonimnog autora romana “Žustin” i “Žilijet” i Sad je uhvacen u prostorijama svog izdavaca. Sudenje koje je usledilo zanimljivo je po tome što su se optužbe zasnivale na autorovim politickim ubedenjima – sudije i advokati izbegavali su da spominju skandalozni pornografski sadržaj.

Štaviše, u zapisnicima je zabeleženo da su se ova cestita gospoda mahom složila da su Sadova dela pre svega “dosadna” – poricanje interesantnosti bilo je tada, a i u vekovima koji su usledili, zgodan nacin da se porekne i erotsko uzbudenje koje ovi šokantni tekstovi mogu da podstaknu.

Umesto u zatvor, Sad je ovoga puta poslat direktno u ludnicu Šarenton, gde je uz ucešce osoblja i pacijenata priredivao javna pozorišna izvodenja svojih malo “cistijih” dela. Osim pozorištem, bavio se, naravno, i skandaloznim ispadima koji su doveli do ukidanja i ono malo preostalih privilegija i maksimalnog ogranicavanja slobode.

Uprkos tome, ostao je matori pokvarenjak do same smrti, provevši poslednje cetiri godine života u ljubavnoj vezi sa trinaestogodišnjom Madelin Leklerk. Uspeo je da napiše dva toma dela koje je smatrao vrhuncem svog stvaralaštva, ali ih je njegov najstariji sin spalio nakon njegove smrti, zajedno sa drugim rukopisima.

Umro je 1814. godine, i bio sahranjen na svom posedu kraj Epernona.

Lobanja mu je kasnije ekshumirana zarad frenoloških ispitivanja.

Lik i delo markiza de Sada vec vekovima su predmet fascinacije koja ne jenjava. Uticao je na brojne književnike i umetnike, ali i filozofe i psihoanaliticare, i prošao dug put od najstrože cenzure do kanonski priznatog autora.

Iako napokon prihvacen i javno objavljivan u 20. veku, ne prestaje da šokira i zaprepašcuje uvidima u najmracnije kutke ljudske psihe, podrivajuci najosnovnije postulate civilizacije.




***ODLICNO OCUVANO***


PAZNJA!

Predmete ne saljem pouzecem!
Predmete ne saljem u inostranstvo!
Predmete šaljem isključivo posle uplate na tekuci račun!
Gramofonske ploce saljem post-expresom!
Kontakt preko KUPINDO poruka!
Lično preuzimanje samo uz predhodni dogovor u Pancevu, na kucnoj adresi!

ROBA SE PRODAJE U STANJU PRIKAZANOM NA SLIKAMA, ako niste sigurni u zadovoljavajući kvalitet, NE LICITIRAJTE!

https://www.kupindo.com/Clan/Maresh/SpisakPredmeta


Predmet: 50878741

LimundoGrad d.o.o. koristi kolačiće koji su potrebni za pružanje usluga u svrhu statistike, sigurnosti, kao i utvrđivanja interesovanja korisnika i može ih deliti sa trećim licima u svrhu analize i marketinga. Više informacija.