pregleda

SENTANDREJA Srpske povesnice, Dinko Davidov


Cena:
2.400 din
Želi ovaj predmet: 1
Stanje: Nekorišćen
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
DExpress
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
PostNet (pre slanja)
Pouzećem
Lično
Grad: Novi Sad,
Novi Sad
Prodavac

fetfreak (1458)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 1665

Moj Dućan Moj Dućan

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2011
Ilustrovana verzija: Da
Autor: Domaći
Tematika: Geografija
Jezik: Srpski

Izdavač: Prometej, Novi Sad
Barokna Sentandreja nastala je u XVIII veku, u ono nemirno ali i srećno doba njenih trudoljubivih i mudrih počtenorodnih graždana i preosvećenih vladika. Blagodareći jednima i drugima ostavrena je ovde srpska kulturnoistorijska spomenička celina: divotne crkve ukrašene duborezbarenim, pozlaćenim ikonostasima koji uokviruju prelepe slike svetiteljske, što sa Muzejom Eparhije budimske predstavlja jedinstvenu tvorevinu srpske nacionalne svesti, ali i umetničke radoznalosti. Samo je plahovita priroda sa Balkana doseljenih i uznemirenih Srba mogla ovde, u tuđini, da ostvari bar deo onoga što su obezbeđene nacije tada postigle. Srbi su, tamo na Severu, u svojoj Sentandreji, odvojeni od matice, od sopstvene tradicije, a duhovno rekao bih i emotivno neraskidivo vezani za nju, bili svesni svog istorijskog postojanja i svoje misije. I zbog toga su se dokazivali vrednim i trajnim delima koja i sada potvrđuju njihovo negdašnje prisustvo na međama davnih seoba.

„Nema dva mesta koja su više slična nego Sentandreja i Hilandar, iako se čini da nisu ništa nalik. Nigde nije srpski barok, u svetlosti slobodnog života, čist kao u Sentandreji, ni srpski srednji vek, kroz vizanijsku i mediteransku kulturu, živ kao u Hilandaru... Sentandreja je na suprotnoj geografskoj tačci, odjek Hilandara. Visoki zvonici njenih kitnjastih crkava, kovano gvožđe na kapijama, ikonostasi, stolovi, pevnice, nadgrobne ploče, grobovi, svetovne građevine sa zabatima, tremovima i kosim crvenim krovovima, čine od nje najraniju i najveću tvorevinu baroknoga stila. Sentandreja na Dunavu usred Mađarske, i Hilandar na Jegejskom moru u Grčkoj, jedinstvena su dva primera grandioznih spomenika koje je jedan narod podigao u tuđoj zemlji, van svojih državnih granica.“
Milan Kašanin (1966)

„... kada je reč o arhitekturi treba reći da su Srbi u Ugarskoj stvorili i čitave urbanističke celine, od kojih je najbolje očuvana ona u Sentandreji. Barok, rokoko i klasicizam su osnovni umetnički pravci, u kojima se, slična kao i crkvena razvija i ona profana arhitektura. U Sentandreji na nekadašnjem glavnom trgu, i danas stoji barokni, mermerni krst Srpskog trgovačkog „sodružestva“ sentandrejskog iz 1763. godine, kao jasno svedočanstvo i simbol ovog grada.“
Dejan Medaković (1982)
B_1/4

Poštovani kupci,
šaljemo odmah nakon dogovora o transakciji.
Na područuju Novog Sada je moguće lično preuzimanje, osim SUBOTOM jer tad nismo u gradu.
Ne ustručavajte se da postavite pitanje ukoliko Vas nešto zanima. Svima nam je u interesu uspešna transakcija!

- Šaljemo i u INOSTRANSTVO, van teritorije Srbije. Inače, visina poštarine je znatno veća u međunarodnom saobraćaju. Za međunarodno slanje je obavezno plaćanje unapred. OBAVEZNO nas kontaktirajete pre kupovine da bi Vas obavestili o visini poštarine kako biste imali kompletnu informaciju o troškovima.

Nemogu biti odgovaran za moguća oštećenja nastala rukovanjem knjiga u pošti. Šaljem knjige po datom opisu i fotografiji.


Ovom prilikom Vas pozivam da pogledate ostatak moje ponude gde možete naći najrazličitije naslove, počev od beletristike, preko enciklopedija i priručnika, knjiga za decu, medicinskih knjiga i ostale stručne literature.


https://fetfreak.kupindo.com
https://fetfreak.kupindo.com/moj-ducan

Predmet: 65029481
Izdavač: Prometej, Novi Sad
Barokna Sentandreja nastala je u XVIII veku, u ono nemirno ali i srećno doba njenih trudoljubivih i mudrih počtenorodnih graždana i preosvećenih vladika. Blagodareći jednima i drugima ostavrena je ovde srpska kulturnoistorijska spomenička celina: divotne crkve ukrašene duborezbarenim, pozlaćenim ikonostasima koji uokviruju prelepe slike svetiteljske, što sa Muzejom Eparhije budimske predstavlja jedinstvenu tvorevinu srpske nacionalne svesti, ali i umetničke radoznalosti. Samo je plahovita priroda sa Balkana doseljenih i uznemirenih Srba mogla ovde, u tuđini, da ostvari bar deo onoga što su obezbeđene nacije tada postigle. Srbi su, tamo na Severu, u svojoj Sentandreji, odvojeni od matice, od sopstvene tradicije, a duhovno rekao bih i emotivno neraskidivo vezani za nju, bili svesni svog istorijskog postojanja i svoje misije. I zbog toga su se dokazivali vrednim i trajnim delima koja i sada potvrđuju njihovo negdašnje prisustvo na međama davnih seoba.

„Nema dva mesta koja su više slična nego Sentandreja i Hilandar, iako se čini da nisu ništa nalik. Nigde nije srpski barok, u svetlosti slobodnog života, čist kao u Sentandreji, ni srpski srednji vek, kroz vizanijsku i mediteransku kulturu, živ kao u Hilandaru... Sentandreja je na suprotnoj geografskoj tačci, odjek Hilandara. Visoki zvonici njenih kitnjastih crkava, kovano gvožđe na kapijama, ikonostasi, stolovi, pevnice, nadgrobne ploče, grobovi, svetovne građevine sa zabatima, tremovima i kosim crvenim krovovima, čine od nje najraniju i najveću tvorevinu baroknoga stila. Sentandreja na Dunavu usred Mađarske, i Hilandar na Jegejskom moru u Grčkoj, jedinstvena su dva primera grandioznih spomenika koje je jedan narod podigao u tuđoj zemlji, van svojih državnih granica.“
Milan Kašanin (1966)

„... kada je reč o arhitekturi treba reći da su Srbi u Ugarskoj stvorili i čitave urbanističke celine, od kojih je najbolje očuvana ona u Sentandreji. Barok, rokoko i klasicizam su osnovni umetnički pravci, u kojima se, slična kao i crkvena razvija i ona profana arhitektura. U Sentandreji na nekadašnjem glavnom trgu, i danas stoji barokni, mermerni krst Srpskog trgovačkog „sodružestva“ sentandrejskog iz 1763. godine, kao jasno svedočanstvo i simbol ovog grada.“
Dejan Medaković (1982)
B_1/4
65029481 SENTANDREJA Srpske povesnice, Dinko Davidov

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.