Godina izdanja: 2013/2015
ISBN: 978-86-917183-3-6 / 978-86-917183-0-5
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Teorija subjekta - Alen Badiju (Alain Badiou)
Antropologija imena - Silvan Lazaris (Sylvain Lazarus)

Izdavači: Grupa za konceptualnu politiku i kuda.org, Novi Sad
Prevod: Olja Petronić (TS) i Ana Moralić (AI)
Jezik: bchS
Pismo: latinica
Žanr: filozofija; mišljenje politike; antropologija; antropologija imena; emancipatorična filozofija

POVEZ: broširano
Br. str.: 383 + 302
Fizički opis: 20 cm; šiveno; tvrdi karton
Težina (u gr): 546 + 356

knjiga je potpuno nova - moja ocjena 5*

[kategorizacija stanja
5*-potpuno nova knjiga, neotvorena (od 2000. nadalje)
5 -netaknuta, a može biti i starije izdanje
4 -vidljivi vanjski znaci korišćenja, ali knjiga u dobrom stanju
3 -oštećena izvana (korica), unutra bez oštećenja
2 -oštećena izvana, oštećena iznutra - podvlačena grafitnom olovkom ili pohabane stranice
1 -knjiga oštećena izvana i iznutra, podvlačena hemijskom, flomasterima ili bojama, ali čitljiva
- za svaku karakteristiku/oštećenje koje nije obuhvaćeno prethodnim pišem dodatnu napomenu ili ukazujem na fotografiju]

***
više o izdanjima:

`Teorija subjekta` Alena Badijua - prevod na srpsko-hrvatski u izdanju GKP & kuda.org

Povodom izdanja:

Danas, kada već sutra niko neće pisati i čitati na srpskom jeziku, tom ostatku srpskohrvatskog i hrvatskosrpskog, mi prevodimo i izdajemo knjigu. Kome? Onima koji će ostati u doživotnom danas jer su stari za promene koje su otpočele, a još uvek misle da je moguće promeniti kurs i u tome žele učestvovati. Napuštanje jezika nije strašno samo ako sa sobom povučemo i formu sadržaja koji je izraz držao zatočenim u nacionalnim kulturama i plašio nas njegove supstance. Drugačije misliti i živeti je moguće i na njemu počiva. Prevod jedne knjige na mali jezik neće ga načiniti manjinskim, ali će osvetliti čoveka koji bi njime mogao progovoriti. Ako ga ima, razume se.

Antropologiju imena smo objavili da bismo je preveli, a preveli smo je da bismo je pročitali. Isti je slučaj i sa Teorijom subjekta, i ona se nadovezuje na naša nesavremena razmatranja koja će se nastaviti. Pitanje koje sebi postavljamo, postavljamo i drugima: šta znači izdati jednu knjigu? Ako je to izdaja knjige u smislu napuštanje njene ideje, onda je jezik na kome to činimo sporedna stvar i to ostavljamo čitaocima i njihovoj upotrebi ove knjige. Naše pitanje je političko i tiče se mogućnosti proizvodnje knjige na distanci prema uslovima koji je čine tržišnom ili propagandnom.

Nakon iskustva čitanja i druženja povodom čitanja knjiga koje izdajemo na ovakav način, i gradeći ono što smo nazvali institucionalnim komunama – ne bez ironije i želje da provociramo pre svega one koje smo smatrali saborcima, čija kritika nije nadišla antagonizam i zbog čega je ostala u registru države – stičemo utisak da knjigu ne možemo ni napisati ukoliko je pre toga ne objavimo. Proizvodno okruženje je egzistencijalno koliko i stvaralačko, a izdavaštvo je rad kao i svaki drugi ukoliko je izumevanje novih kategorija kojima mislimo i stvaramo odnose koji će dovesti u pitanje podelu rada i ohrabriti nas na slobodu, koja je „s one strane rada kao nužnosti i spoljne svrhovitosti“.

--

Podaci o prevodu knjige:

Naslov: Teorija subjekta
Naslov na francuskom:Théorie du Sujet, Éditions du Seuil, 1982.
Autor: Alen Badiju (Alain Badiou)

Prevod sa francuskog: Olja Petronić

Izdavač: Grupa za konceptualnu politiku (GKP)
Katarine Ivanović 8/2, Novi Sad

Suizdavač: Centar za nove medije_kuda.org
Braće Mogin 2, Novi Sad

Godina izdanja: 2015.

CIP – Katalogizacija u publikaciji
Biblioteka Matice srpske, Novi Sad
ISBN 978-86-917183-3-6
ISBN 978-86-88567-18-3
COBISS.SR-ID 302402823

***


„Iskaz da politika pripada poretku mišljenja za mene je odgovor, koji se najzad može identifikovati, na intelektualnu cezuru 1968. godine. To je takođe jedan pokušaj da se zamisli politika posle kraja klasizma, to jest kraja jednog mišljenja o konfliktnosti u terminima klasâ – budući da je to mišljenje u tom trenutku bilo na izdisaju. A to je i jedan pokušaj da se zamisli politika u nekom drugom i drukčijem prostoru, a ne u prostoru države, kao što je to bio slučaj u lenjinizmu gde je politika imala za „objekt“ državu, u nameri da jednu buržoasku državu zameni jednom proleterskom državom.
Politika, kako je ja shvatam, ne ispoljava se u prostoru nekog objekta, pa bio on država ili revolucija. Kraj klasizma kome su kategorije države i revolucije bile konsupstancijalne, zahteva drukčiju dispoziciju politike. U tom smislu će politika shvaćena shodno Antropologiji imena biti nazvana politikom u subjektivnosti, koja ne funkcioniše niti se izgrađuje putem objektalnostî koje sam maločas naveo. To je ono što ću ja nazvati politikom u interiornosti. Takva politika se oslanja na procese mišljenjâ koji prizivaju procese-mišljenja-ljudi i sama će biti nazvana mišljenjem, u jednom veoma preciznom smislu: neka politika će se identifikovati odnosom prema sopstvenom mišljenju.“