pregleda

Maks Veber POLITIČKI SPISI


Cena:
590 din
Želi ovaj predmet: 1
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
Post Express
Lično preuzimanje
Organizovani transport: 129 din
Plaćanje: Plaćanje pre slanja (Tekući račun)
Plaćanje pre slanja (PostNet)
Lično
Grad: Smederevska Palanka,
Smederevska Palanka
Prodavac

Anarh (3874)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

Pozitivne: 5844

Negativne: 0

Svi predmeti prodavca

kontaktiraj prodavca

Kupindo zaštita

ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2006.
Oblast: Političke nauke
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Filip Višnjić / Službeni glasnik, biblioteka Evropa, 2006.
505 strana, tvrd povez, udžbenički format.

Na nekoliko mesta, na margini , van teksta, gde je bio pečat je trag korektora ( ništa preterano).
Inače, odlično očuvana.


Ova knjiga sadrži zbirku političkih pisama Maksa Vebera u kojima on, uglavnom, razmatra dnevnopolitičke probleme unutrašnje i spoljne nemačke politike u periodu oko Prvog svetskog rata. Nemali broj tekstova posvećen je revoluciji u Rusiji. Veber podseća da je Rusija svetska sila koja ima presudni značaj za budućnost zapadne kulture. Sa druge strane, moramo da primetimo, autor se prema ovom pitanju odnosi na suviše jednostran način i, čak, sa mržnjom prema Svetom ruskom caru Nikolaju II Romanovu, ali i uopšte prema Rusiji. On se, doduše, zalaže za ljudska prava u Rusiji, ali ne iz ljubavi prema Rusima, već iz interesa, da bi se na taj način lakše slomila njena politička moć; tako Veber, potpuno apsurdno, smatra da su Rusija i njen carski sistem osnovni krivci za Prvi svetski rat?! (Pri tome, razume se, sasvim je jasno da je i carski sistem imao svoje ozbiljne nedostatke.) Jedini filozofki tekst, u strogom smislu, jeste Politika kao poziv, u kome se ova delatnost sagledava u opštem smislu, nezavisno od stranačkih stavova.

Otkud, nenadano, Maks Veber, jedan od najvećih nemačkih mislilaca i nacionalista, na srpskoj političkoj (s)ceni
Politika kao (o)poziv
Piše: Marina Raguš
U današnjoj Srbiji, svedenoj, tek, na geografski pojam, u nedostatku istinske volje za progresom i odgovornosti političke elite pred budućnošću, pokatkad (premda, u poslednje vreme često) mogu se čuti mnoga (ne)utemeljena pozivanja na velika dostignuća maestralnih teoretičara moderne države i nacije.
Jedno od tih imena, koje često imamo prilike da čujemo među pripadnicima aktualne političke elite je i ime Maksa Vebera - jednog od najvećih i najznačajnijih mislilaca prethodnog veka.
Da su prilike drugčije i okolnosti potpuno različite od današnjih, ne bismo imali ništa protiv. Međutim, u situaciji kada Srbija (što zbog spleta istorijskih okolnosti, što zbog nedoraslosti nosilaca političke moći da odgovore zadatku vremena) broji svoje poslednje dane - više nego neukusno je da oni u čijim je rukama politička moć u pomoć pozivaju Vebera, ne bili tako (do)dali jačinu argumentima toliko prozirnim da se jedva naziru, kada je reč o srpskim nacionalnim i državnim interesima!
Stoga smo se odlučili da podsetimo na uputstvo koje je Maks Veber u svojim izvanrednim spisima ostavio za sve one koji će se „drznuti“ da se late tako ozbiljnog posla kakav je POLITIKA...
S obzirom da nam prostor i sama priroda medija ne dozvoljava da se u detalje i s naučno preciznim stilom bavimo radom nemačkog mislioca, kakav je Veber (čini se da ima mnogo pozvanijih u današnjoj Srbiji da odgovore ovom pozivu) u, tek, nekoliko detalja pokušaćemo da predstavimo zaostavštinu za budućnost koju potpisuje mislilac koji je svojim delom prevazišao okvire vremena u kom je stvarao.
Sasvim sigurno, svako ko se (pro)nađe u predvorju politike trebalo bi da se upozna (između ostalih) sa saznanjima do kojih su došle mnoge mudre glave pre nas.
Jedna od tih, svakako je i ličnost akademika Mihaila Đurića, jednog od najvećih srpskih filozofa druge polovine dvadesetog veka. Upravo je akademik Đurić, koji je preminuo novembra 2011. godine, sakupio i obradio sva dostupna dela i rukopise Maksa Vebera, prepoznajući značaj argumenata sa kojima je ovaj nemački filozof ulazio u koštac sa zadacima dana i vremena.
Tako, iz opusa Mihaila Đurića saznajemo da je Veber naučnik koji je vrlo vešto pratio sve političke događaje koji su se munjevito smenjivali i upućivao kritike kojima je (o)pozivao političare da se rukovode, kako etičkim principima tako i odgovornošću pred budućnošću! Rođenj je 21. aprila 1864. godine u Erfurtu u Tiringiji, u porodici koja je zauzimala značajan društveni status: otac potomak pruskih trgovaca (i sam trgovac) bio je (kako nas podseća akademik Đurić, u knjizi Sociologija Maksa Vebera) „jedan od prvaka nacionalne liberalne partije i dugogodišnji član nemačkog parlamenta“ - tako je mladi Veber imao prilike da upozna najistaknutije ličnosti toga doba. Nekako (uvek) između politike i nauke, splet životnih okolnosti (nervni slom od koga se nikada nije potpuno oporavio) zadržao je Vebera u nauci ne oduzimajući mu potrebu i reakciju na političke događaje koji su pretili da porobe nemačku naciju.
Da!
Maks Veber bio je veliki nacionalista i veoma je brinuo za budućnost nacije kojoj je pripadao pokušavajući iznova da podseti šta je nemačka nacija i šta bi trebalo da bude! Samo ova činjenica biće i okosnica uputstva za upotrebu dela Vebera u današnjoj Srbiji, premda bi o njemu dostojnije bilo ćutati nego ga pominjati.
Zašto?
Danas i ovde u Srbiji, Veber ne bi opominjao ili tek govorio - on bi urlao tako gromoglasno da kamen na kamenu ne bi opstao!
Opet, zašto?
Onda da krenemo od početka, recimo predavanja koje je istaknuti filozof održao pred Savezom slobodnih studenata zime 1918/1919. godine u Minhenu...
Dakle, Politika kao poziv (Maks Veber: Politički spisi ‘2006, Filip Višnjić, Beograd) naziv je predavanja koje je s nemačkog preveo (stenografske beleške sa pomenutog predavanja objavljene su 1919. godine) dr Zoran Đinđić, u kome Veber polazi od pojmovnog definisanja države: „država je ona ljudska zajednica koja (uspešno) pretenduje na to da unutar određene teritorije-teritorija SPADA U DEFINICIJU- za sebe rezerviše monopol legitimne primene fizičke sile.“
Hajde, onda da pođemo od ove definicije države i da je postavimo u kontekst Srbije. Da li je Srbija država? Ukoliko državu čine teritorija, narod i suverena vlast o Srbiji danas možemo da govorimo (nažalost) samo kao o geografskom pojmu.
Južna srpska pokrajina, Kosovo i Metohija, oteta je voljom najjačih država zapadne hemisfere samo i jedino iz razloga što je Srbija (da se ne vraćamo predaleko u prošlost) „legitimnom primenom fizičke sile“ kako ističe Veber, branila teritoriju i narod koji živi na njoj, od albanskih terorista.
Da se podsetimo, 25. februara 1998. godine američki specijalni izaslanik za Kosovo, ambasador Robert Gelbard, odgovarajući na pitanja novinara za OVK je rekao: Ja znam da prepoznam teroristu kada ga vidim. Verujte, ovi ljudi su teroristi“. ( Izvor: Samo nekoliko meseci kasnije američka administracija je teroriste prevela u borce za slobodu i ljudska prava! Srbija je bila kažnjena samo zato što se ponašala kao država... država na način na koji je njenu ulogu opisao i definisao Maks Veber!
Dalje..
Danas Srbija ne provodi vlast na delu otete teritorije iako joj vrhovni zakonodavni akt - Ustav nalaže da brani suverenitet i integritet.
Pregovorima u EUropskoj prestonici, Briselu aktualna politička elita de fakto (uskoro, izvesno i de jure) priznaje nezavisnost NATO entiteta na sopstvenoj teritoriji. Dakle, na delu je udar na ustavni poredak Srbije. Pitamo se šta bi bio odgovor Vebera na ovakvo stanje?! Ili, da li bilo ko od elite ima osnova ili prava da ga priziva u današnjoj Srbiji?!
Idemo dalje...
Politiku, Veber definiše kao „ težnju ka učestvovanju u moći ili ka uticaju na raspodelu moći bilo između država, bilo između grupa ljudi u državi u kojoj žive“ (Maks Veber „Politički spisi“) i kao takva ona, naravno privlači one koji žele moć kako iz ličnih egoističnih pobuda tako i iz idealističkih.
Međutim, za Vebera je od posebnog interesa (pored sjajne istorijske perspektive oblika vladavine tako i njene same strukture) bila vladavina na „osnovu toga što je onaj ko se pokorava odan čisto ličnoj harizmi „vođe“. Predanost harizmi (...) znači upravo to da on važi kao neko ko je iz dubine svoje ličnosti „pozvan“ da vodi ljude, da mu se ovi ne priklanjaju zbog običaja ili norme, nego zato što veruju u njega (...)“ S obzirom da je političko vođstvo u Srbiji danas prepoznato kroz vođe partija, i da se oni smatraju „pozvanim“ da vode ljude postavlja se pitanje: u kom to pravcu vođstvo ide ukoliko se insistira na ekskluzivnoj saradnji sa EU?!
Onom istom EUropom koja je u svom najjačem delu (Nemačka) finansirala rastakanje države Srbije, formiranjem tzv. Kosova! Onom istom EUropom koja je 78 dana neprestano bombardovala nedužan narod, svim konvencijama zabranjenim naoružanjem kakvo je oružje s osiromašenim uranijumom i kasetne bombe. Da podsetimo da je povod NATO agresije bio tzv. slučaj Račak, za koji je kasnije finski forenzički tim - konkretnije šef tog tima Helen Ranta rekla da je isfabrikovan! Dakle sa onom istom EUropom koja od Srbije, u stvari, zahteva da priznanjem nezavisnosti tzv. Kosova poništi odgovornost anglosaksonskog i germanskog najrazvijenijeg dela za najteži zločin protiv mira, kao i protivpravne agresije nad tada suverenu SRJ! Sada, da li možete da pretpostavite šta bi (nacionalista) Maks Veber rekao na ovo?!
Iznad svega, kakvog to „političara“ Veber ima u vidu? Bez ulaženja u detalje, jer za to nemamo prostora, za Vebera političar svakodnevno mora da u sebi „prevladava sujetu, smrtnog neprijatelja sve objektivne odanosti i sve distanciranosti“, posebno distanciranosti, kako ističe Veber prema sebi: „Jer, u poslednjoj instanci, postoje samo dva tipa smrtnog greha u polju politike: neprofesionalnost i - često, ali ne uvek, identično sa tim neodgovornost. Sujeta: potreba za tim da se što više istakne vlastita ličnost, vodi političara najpre u iskušenje da učini jednu od te dve greške, ili obe istovremeno. Utoliko više što je demagog prisiljen da cilja na „dejstvo“ - i on se stoga neprekidno nalazi kako u opasnosti da postane glumac tako i u opasnosti da olako shvati odgovornost za posledice svoga delovanja i da se samo interesuje za „utisak“ koji ostavlja“. Kada, ovo izgovoreno 1918. godine u Minhenu, postavimo u kontekst 2013. i u Srbiji, vidimo da su univerzalna zapažanja Maksa Vebera jačinom svojih argumenata prevazišle ogromnu vremensku distancu - i to ga čini velikim misliocem. A pred nas iznosi nove dileme na stara pitanja: kako izaći iz dijabolično-magičnog zapleta moći koji sa sobom nosi politika u vremenu kada su heroizam i viteštvo, sahranili tvorci tako monstruozne sintagme kakav je „politički pragmatizam“. Politički pragmatizam koji je Srbiju koštao, teritorije, privrede, institucija, socijalne pravde... Ovde bismo, još štošta mogli da povežemo u mozaik uputstva za upotrebu Veberove zaostavštine za budućnost svim nacijama čije vođstvo odluči da poveže pokidane niti nacionalnog napretka baš na onim mestima gde ih je iskidao nacionalni slom - pa bismo pomenuli i dela: Protestantska etika i duh kapitalizma, Privreda i društvo, kao i posebno istakli kritiku Bizmarkove spoljne politike i skoro svako poglavlje Političkih spisa kao vrela na kojem bi trebalo da se napoje svi koji se „drznu“ da se bave POLITIKOM. Takođe, mogli smo i da pomenemo da je i naš najveći filozof druge polovine dvadesetog veka akademik Mihailo Đurić, koji je vizionarski sakupio i precizno obradio opus Maksa Vebera toliko bio značajan za političku „elitu“ Srbije da je u dubokoj starosti umro kao zaštićeni stanar ostavljajući sasvim neizvesnoj budućnosti svoju porodicu. A trebalo je da bude na pijedastalu vrela sa koje će se napajati generacije i generacije srpskih elita!
Međutim, odabrali smo, tek, nekolike delove za koje verujemo da ćete (čak) i bolje uklopiti u srpski mozaik političke moći - i bez nametanja bilo kakvog zaključka, shvatiti da danas u Srbiji aktualna politička elita ne bi trebalo ni da pomisli da se pozove na Vebera, jer čini upravo sve ono što je ovaj veliki mislilac žestoko kritikovao! Naprosto, nedostojno je - i evo, još, zbog čega:
Umesto zaključka: „Jedna nacija oprašta povredu svojih interesa, ali i ne povredu svog dostojanstva (...) Politika znači snažno, lagano bušenje tvrdih dasaka, sa strašću i merom istovremeno (...) ali onaj ko to može da čini, mora da bude vođa, i ne samo to, nego takođe-u veoma jednostavnom smislu te reči - i junak... Samo onaj ko je siguran da se neće slomiti na tome što je svet, posmatrano sa njegovog stanovišta, previše glup ili previše pokvaren za ono što mu on želi da ponudi, samo onaj ko je u stanju da na sve to kaže: „Ipak!“, samo on ima „poziv“ za politiku.“ (M. Veber, Politički spisi, 2006: 480, Filip Višnjić, Beograd).
Aleksandar Vučić

MONOPOLISTI IZ POŠTE SU VEĆ DVADESET DANA U ŠTRAJKU ŠTO U MEDIJIMA I NE MOŽETE DA PROČITATE JER JE SVE UVIJENO TAKO DA SKORO SVE POŠILJKE KASNE PA I POŠILJKE POST EXPRESS - A. POŠTE U UNUTRAŠNJOSTI NORMALNO RADE I TO NEPRIJAVLJUJU (NAREĐENO IM JE DA ĆUTE) ALI KADA POŠILJKE STIGNU DO BEOGRADA NE ISPORUČUJU SE DALJE.
HVALA NA RAZUMEVANJU!!!

Od 9. oktobra do 3. decembra 2017. Pošta naplaćuje i doplatnu markicu u iznosu od 10 dinara.

Kada je o prodaji knjiga reč, pod `organizovanim transportom` smatram preporučenu tiskovinu. To je najpovoljniji načina slanja, a knjiga stiže na kućnu adresu za dan-dva. (Prilkom kupovine se čekira `Pošta`).

Lično preuzimanje se odnosi na preuzimanje u Smederevskoj Palanci.

Molim kupce iz inostranstva da me pre kupovine kontaktiraju porukom kako bismo se dogovorili oko uslova uplaćivanja i slanja. Ovo je veoma bitno, između ostalog, i zbog toga što su poštarine Pošte Srbije visoke i za zemlje u okruženju jer se pošiljke šalju isključivo avionom.

Besplatna poštarina se ne odnosi na slanje u inostranstvo.

Negde su ostali stari iznosi za preporučenu tiskovinu, da ne bude zabune evo primera:
Nekada 40 sada je 69,00 din.
Nekada 50 sada je 76,00 din.
Nekada 60 sada je 99,00 din.
Nekada 70 sada je 106,00 din.
Nekada 80 sada je 129,00 din.

Pogledajte i ponudu na:

https://www.kupindo.com/Clan/StefanijaK/SpisakPredmeta

Ukoliko i tamo nešto pronađete, platićete preko istog računa i uštedeti na poštarini.


Predmet: 40782711