ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1982
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Knjiga je dobro očuvana

Živojin Pavlović - O odvratnom, o kulturi, o umetnosti, o individui, o mnoštvu
Живојин Павловић - О одвратном, о култури, о уметности, о индивидуи, о мноштву

151 strana; 17 cm

Beograd : Prosveta 1982 2. dopunjeno izd.





Sadržaj –
O odvratnom;
O lepom i ružnom;
O senzacijama;
O romanu;
O formatu;
Trenutak vremena;
Reč od koje trne jezik;
O uticaju umetnosti;
O spontanim cenzorima;
Činovnici i entuzijasti;
Pozadina jednog rata;
O malom čoveku;
Osveta samoće;
Suština nove radoznalosti;
Delo i njegov ep;
Obrazine;
Monolog nad mumijama;
Bal vampira;
Pred nama je uvek život;
Nužnost prakse;
Stid od vuka;
Cveće od plastike;
Torta od ljudskog tela;
Porođaj;
Vosak u ušima;
Nosi se! …

Živojin Žika Pavlović (1933-1998) bio je jedan od srpskih reditelja takozvanog crnog talasa jugoslovenskog filma, slikar i profesor beogradskog univerziteta, ali isto tako i više nego značajan književnik.
Objavio je sledeće knjige: Krivudava reka (pripovetke, 1963, Film u školskim klupama (članci, 1964), Dnevnik nepoznatog (novela 1965), Lutke; Lutke na bunjištu (roman 1965), Dve večeri u jesen (pripovetke 1967), Đavolji film (eseji 1969), Kain i Avelj (roman 1969), Cigansko groblje (pripovetke 1972), O odvratnom (eseji, 1972, 1982), Vetar u suvoj travi (novele 1976), Zadah tela (roman 1982), Belina sutra (proza 1984), Oni više ne postoje (roman 1985, 1987), Ubijao sam bikove (pripovetke 1985), Zid smrti (roman 1985), Lov na tigrove (roman 1988), Raslo mi je badem drvo (roman 1988), Flogiston (beleške 1989), Balkanski džez (eseji 1989), Ispljuvak pun krvi (dnevnik 1984, zabranjen, ponovo objavljen 1990), Azbuka (ispovest 1990), Jezgro napetosti (razgovori 1990), Vašar na Svetog Aranđela (roman 1990), Revolucija, tavni talas (četiri filmska scenarija 1991), Trag divljači (roman 1991), Ludilo u ogledalu (razgovor 1992), Lapot (roman 1992), Kriške vremena (pripovetke 1993), Krugovi (novele 1993), Biljna krv (roman 1995).
Dobitnik je dve NIN-ove nagrade za roman godine, za Zid smrti (1985) i Lapot (1992), „Andrićevu“ i nagradu „Isidora Sekulić“ za kratku prozu. Snimio je šesnaest dugometražnih igranih filmova među kojima Buđenje pacova i Kada budem mrtav i beo i za njih nagrađen brojnim nagradama, među ostalima „Velikom zlatnom arenom“ u Puli, „Srebrnim medvedom“ u Berlinu i „Zlatnom maslinom“ u Bastiji.