pregleda

HISTORIOGRAPHY OF THE HOLOCAUST IN YUGOSLAVIA


Cena:
690 din
Želi ovaj predmet: 4
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
Post Express
Lično preuzimanje
Organizovani transport: 99 din
Plaćanje: Plaćanje pre slanja (Ostalo)
Lično
Grad: Smederevska Palanka,
Smederevska Palanka
Prodavac

Anarh (3883)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

Pozitivne: 5857

Negativne: 0

Svi predmeti prodavca

kontaktiraj prodavca

Kupindo zaštita

ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2014
Jezik: Engleski
Oblast: Istorija
Autor: Strani

Jovan Ćulibrk HISTORIOGRAPHY OF THE HOLOCAUST IN YUGOSLAVIA

Jovan Ćulibrk ISTORIJA HOLOKAUSTA U JUGOSLAVIJI

Institut za teološka istraživanja/ Pravoslavni bogoslovski fakultet, Beograd, 2014.
217 strana, tvrd povez.

Sem posvete, možda i samog autora, kao nova.

Јован Ћулибрк, Историографија холокауста у Југославији
Мера степена развијености неке историграфије је и њена свест о сопственим дометима, саморефлексија која успева да одреди своје место у размерама опште историографије, како тематски, тако и методолошки. Масовно и организовано насиље у 20. веку, «веку екстремизма», које је кулминирало у годинама Другог светског рата у «индустрији смрти» свакако је једна од кључних тема савремене историографије. У том оквиру, тема холокауста је сигурно једна од најважнијих, с тим што њен значај далеко превазилази оквире историографије. Она је уједно својеврсни културолошки лакмус, тако да свака озбиљнија анализа истоиографије холокауста нужно мора да га третира као прворазредан друштвени феномен.
У свом раду под насловом Историографија холокауста у Југославији Јован Ћулибрк је теми холокауста и писања о холокаусту приступио управо на наведени начин. Полазећи од премисе да је проучавање историје холокауста у Југославији «осуђено да се бави перцепцијама Југославије и њене историје» (стр. 8), аутор је као свој главни задатак истакао давање одговора на два кључна питања: да ли су истраживачи холокауста свесни процеса развијања критеријума-модела истраживања холокауста и да ли постоји верзија ових критеријума за југословенски случај (стр. 8). У складу са постављеним захтевима је и структура рада; започиње
Уводом, који је уједно и прва глава: Критеријум, контекст и политика (стр. 1-33).
Разматрајући друштвени контекст истраживања холокауста деведесетих година у земљама наследницама Југославије, аутор је закључио да `историографска` опсесија геноцидом и холокаустом на Балкану на крају 20. века није успела да произведе истраживање холокауста, него је произвела опсесију опсесијом (стр. 32).
Централни и највећи део рада је Друга глава под насловом Пут историографије (стр. 33-178). Сасвим оправдано, анализа историографије холокауста је усклађена не само са сопственом динамиком, него изнад свега са ширим друштвеним контекстом и историографским дометима. На тој основи је извршена и периодизација излагања на период између два рата, ратне године, период од свршетка рата до 1948, затим период који се завршава Титовом смрћу, којем следи период окончан крајем југословенске државе. Последњи период је започео 1991, а окончан је 2007. годином.
Исцрпно, али и концизно, аутор је веома успешно анализовао историографију холокауста у Југославији, али и много више од тога. Иако је у центру ауторовог излагања историграфија холокауста, ово је уједно и једна сажета историја југословенске историографије и њене друштвене улоге. Та историја се не завршава годином нестанка југословенске државе, јер аутор минуциозно анализује истраживање холокауста и у постјугословенским државама и друштвену улогу коју су она имала током крвавог разарања те државе. Анализом су обухваћени практично сви релевантни радови који су за тему имали холокауст у Југославији.
Привидно ван основног тока излагања су и необично важна опажања и указивања на неке важне историјске чињенице и догађаје. Усвајајући магистралне токове истраживања холокауста, аутор је савим оправдано истакао захтев који се поставља пред истраживаче холокауста у Југославији: није довољно да се он посматра само по окупационим областима јер се тиме губи увид у целину, при чему холокауст у Југославији увек мора да буде посматран у оквиру општег тока
«коначног решења јеврејског питања».
У последњем одељку своје друге главе, под називом Капија зрелости (стр.138-178) аутор је изнео једну од својих кључних оцена: југословенска комунистичка школа историографије је трагично скончала у време када је требало да донесе плодове ослобођена од идеолошког баласта (стр. 160).
Рад се завршава Закључком (179-188) под карактеристичним насловом: Ни шагринска кожа ни леопардово крзно у којем су сумиране основне карактеристике историографије холокауста са југословенске територије. Аутор је закључио да истраживачи нису подлегли холокауст нарацији и да се при томе никада нису удаљили од контекста Другог светског рата (стр. 181).
Раду су придодата три прилога, три есеја о књигама са темом холокауста, од којих се две односе на холокауст у Југославији, док се трећи односи на феномен холокауста из угла ревизиониста, односно његових негатора. Ови прилози одлично илуструју ауторов методолошки приступ и складно допуњују основни текст рада. Приложена је обимна селективна библиографија о историографији холокауста у Југославији, али су ту и најважнији наслови из опште историје холокауста. Сувишно је и наглашавати од колике ће користи истраживачима бити ова библиографија, јер су њом обухваћена и дела која су написана не само на светским језицима, него и она написана на ивриту.
На крају рада су именски и географски регистар.
Радом Јована Ћулибрка историографија је добила једно темељно и савесно урађено дело које ће морати да консултује свако ко жели да се упозна не само са темом историографије холокауста у Југославији, него и са самом темом холокауста, јер је то уједно и вредан прилог општој историографији холокауста. Радови овакве врсте су ретки и у много развијенијим историографијама. Посебна вредност рада је у томе што је написан у складу са савременим методолошким захтевима и трендовима у историографији холокауста. Рад је написан је лепим и јасним стилом што ће допринети да буде читан не само у стручним круговима, него и у широј заинтересованој јавности.
На основу свих наведених квалитета, слободан сам да рад Јована Ћулибрка под насловом Историографија холокауста у Југославији препоручим за објављивање.

У Београду, 10. августа 2011. Др Милан Кољанин

GRADIŠKA - Glavni krivac za neistražen broj žrtava holokausta među Jevrejima, ali i za umanjen broj žrtava genocida nad Srbima je bivša socijalistička Jugoslavija, jer se učila pogrešna istorija i otvoreno se opstruisala i lažirala svaka konkretna istraga, kaže Njegovo preosveštenstvo vladika lipljanski Jovan /Ćulibrk/.

`Ko je od vas upitao roditelje, djeda ili babu koga su ubile ustaše ili Nijemci i taj spisak predao nekome? Niko! Ja se ne ljutim na Tuđmana kad tvrdi da je u Jasenovcu ubijeno samo 70 hiljada Srba, Jevreja i Roma. On je znao da srpski narod nije istraživao svoje žrtve i to nam je vraćao na svoj način`, rekao je vladika Jovan u Gradišci na promociji svoje knjige `Istoriografija holokausta u Jugoslaviji`.

On navodi da su do 1948. godine sve zemlje donijele zvanične procjene o broju žrtava, osnovale institute, radile na tom pitanju. `Kod nas takva institucija, nakon gašenja komisije za istraživanje žrtava, nije ostala i zato nam se istorija ponavlja“, zaključuje vladika Jovan.

Govoreći o knjizi `Istoriografija holokausta u Jugoslaviji` vladika Jovan je prenio utiske iz perioda kada je proveo osam godina u Izraelu, o jevrejskom narodu, te prijateljstvu između Jevreja i Srba.

`Holokaust je dio biblijske istorije. Jevrejski narod neprestano vri i zri. Isus Hristos je od Jevrejke primio svu ljudsku mjeru, nije to dragi Bog tek tako odredio`, ističe vladika Jovan, koji je i vikarni episkop Njegove svetosti patrijarha srpskog Irineja.

On naglašava da Jevreji mnogo vole srpski narod i da u Izraelu postoji Udruženje Jevreja boraca za Srbiju.

`Ruski Jevreji, koji su bili veoma brojni među ruskim dobrovoljcima na Kosovu, najjači su po prosrpstvu. To moramo znati i cijeniti`, poručuje vladika Jovan.

On kaže da je Hitler istrebljivao Jevreje jer je bio antihrist. `On je u svojoj ludoj glavi zamišljao da su Jevreji izmislili Boga i u svom ludilu je sebe vidio kao boga`, dodaje vladika Jovan.

Vladika Jovan došao je u rodnu Gradišku da prijateljima i nekadašnjim komšijama predstavi svoju knjigu `Istoriografija holokausta u Jugoslaviji`, ali i da prenese utiske sa nemirnog Kosova i Metohije.

Na Kosovo se ne zove, na Kosovo se dolazi, riječi su sa kojima je vladika lipljanski Jovan započeo svoju besjedu o srpskoj kolijevci Kosovu i Metohiji, o životu srpskog stanovništva, crkvi...

`Za ognjište se gine, bori, ognjište se nikad ne zaboravlja i uvijek mu se vraća. Znam jednog časnog Srbina koji mi je rekao da je sedam puta protjeran sa Kosova i vratio se evo osmi put. I reče da je spreman cijeli život da se vraća. Teško je danas živjeti na Kosovu, ali časno.Ponosan sam što dijelim sudbinu mog naroda na toj svetoj zemlji“, kaže vladika Jovan.

Govoreći pred prepunom dvoranom Kulturnog centra u Gradišci vladika Jovan je biranim riječima govorio o Kosovu, ali i o Gradiščanima i Gradišci čijim uskim stazama je, kako reče njegova gimnazijska profesorka Radana Vila Stanišljević, hodao svojih prvih 18 godina života.

Gradiščani, prema riječima vladike Jovana, imaju puno pravo na Kosovo i Metohiju, jer je i u Krajišnicima duboko usađeno kosovsko predanje.

`Sjećam se teške 1999. godine... Posljednji Srbi koji su napustili Kosovo bili su izbjeglice iz Like, Banije, Korduna, Dalmacije, Slavonije... Oni su u Peć došli 1995. godine. Sve je gorjelo, u vazduhu se osjetio miris izgorjelih ljudskih tijela. Španski vojnici su dotrčali do mene i rekli da u jednoj zgradi ima stotinjak Srba. Otišli smo tamo i našli te ljude, nimalo uspaničene, jer su pretrpjeli mnogo gore nevolje u svojim zavičajima`, prisjeća se vladika Jovan.

On naglašava da na Kosovu treba pratiti Cara Lazara i, nažalost, često u ruku treba uzimati mač. `Znaju to dobro američki vojnici kada razgovaraju sa mnom. Jer i ja sam vojnik i tako se ophodim prema njima. Na kraju krajeva, završio sam obuku u čuvenoj 63. Padobranskoj brigadi u Nišu`, kaže vladika Jovan.

Vladika Jovan Ćulibrk je u vrijeme školovanja u Gradišci bio omiljen među drugovima, profesorima, komšijama. Dokaz za to su brojni prijatelji koji su ga okružili nakon promocije knjige. Proradile su emocije. Vladika je najviše vremena proveo sa svojim profesorima, ali i sa drugovima iz tadašnjeg benda u kome je svirao bas gitaru.

On na poseban način komentariše svoju raznolikost i interesovanje prema književnosti, muzici, ljubavi prema Bogu, ali i prema dobrim ljudima ovoga svijeta.

`Srbin je rođen da bude cijeli čovjek. Pogotovo u ovim pograničnim krajevima. Dokaze za ove tvrdnje imam i na Kosovu. Polovina monaha u Dečanima je odavde, preko Drine. U Peći je 15 od 20 monahinja iz jugoistočne Bosne. To dovoljno govori kakav smo narod`, ističe on.

Kraj dirljivog susreta sa prijateljima u rodnom gradu vladika Jovan iskoristio je da ih pozove da dođu na Kosovo, jer je Kosovo onoliko srpsko koliko Srbi dolaze na njega.

Zagrljaji, zajedničko fotografisanje i razmjena informacija o životu i porodicama dostojni su samo velikih i istinskih prijatelja, a takvi su baš vladika Jovan lipljanski i njegovi sugrađani, Gradiščani.

IN THE early 1990s when Yugoslavia began to disintegrate and a brutal war broke out between Serbs and Bosnians, the international community’s focus was suddenly drawn to this diverse, intricate and historically complex corner of Europe. One phenomenon that this crisis produced was a renewed focus on the Holocaust. In some cases the Bosnian Muslims were presented as victims of a “new Holocaust,” and the Serbs as new perpetrators. In reaction “from the very beginning of the 1990s, the Serbs began a vivid memorial activity” for Holocaust victims, writes Jovan Culibrk, the author of a new study on historiography of the Holocaust in Yugoslavia.

Book cover
Book cover
A renewed interest in the Holocaust took hold. This interest, especially in Serbia, faced an uphill battle against denial, distortions and years of official Communist versions. This new book is an attempt to understand how this history has been shaped and revealed.

Historiography is the study of the history of history. As such it lends itself to an academic audience, rather than a popular one. But it is an important topic. How do we understand the past? What narrative are we told to digest since childhood about history, about right and wrong, and winners and losers? In some countries this is not an easy subject. Whether it is the history of Armenians in Turkey or Palestinians in Israel, there are sometimes official histories that don’t want to accept multiple narratives. This also happened in the Balkans.

Culibrk, who grew up in what is now the Republic Serbska in Bosnia, is well-placed to provide a study on this subject. A paratrooper in the Yugoslav army, an Orthodox bishop and academic with a specialty in Holocaust studies, he has spoken at Yad Vashem many times and studied at the Hebrew University of Jerusalem.

He begins his story by arguing that the wars in the Balkans in the 1990s and the breakup of Yugoslavia led to an interest in the Holocaust – primarily as it fueled local political agendas. Even the former president of Croatia throughout the Balkan wars, Franjo Tudjman, was a historian who wrote a revisionist account of Croatia’s role during the Holocaust. “The vast amount of scholarship produced about the role of historiography in the recent Balkan conflict diverted attention of academia from historiography itself,” he writes. In so doing it marginalized the role of researchers who were interested in the Holocaust, rather than drawing parallels with the modern era.

Looking back today, the author notes that “the paradox is that the Yugoslav Jewish community experienced its peak between the two world wars.” Yugoslavia was a kingdom at that time, one that had been cobbled together in the aftermath of World War I. Yugoslavia was attacked by the Nazis on April 6, 1941, and the country was conquered within two weeks.

However from the beginning there was continual resistance by partisans against German occupation. But the story is not cut and dried. In Croatia, a Nazi-collaborating mini-state was set up and run by a fascist movement called Ustaše. In Serbia the brutality of the German suppression of the partisans led to the murder of some 500,000 Serbs, some of them at the hands of the Ustaše. The Holocaust perpetrated by the Germans and their collaborators was near total, with some 75 percent of the Jews murdered.

However, the history of this mass murder would not be fully investigated or told for decades. After World War II the partisan Communist movement of Josip Tito came to control Yugoslavia and the official history become Marxist dogma of viewing anti-Semitism as part of a “typical characteristic of imperialism.”

Furthermore “it was hard to use wartime sources, because no organization of the tiny Yugoslav Jewish community survived the initial blow in 1941.”

Official histories acknowledged persecution of the Jews but saw it as part of a general mass murder. Outside Yugoslavia, few expressed interest in looking at the history of the Holocaust there. In the 1970s one researcher noted that of 342 publications on various Nazi massacres of Jews, only one related to Yugoslavia during the war. Even retrieving basic information on the fate of Jewish communities took decades. The author relates how in September 1945 the Union of Jewish Communities of Yugoslavia had dispatched a questionnaire to the survivors.

But the data that came back was incomplete.

In 1956 they tried again, and the Yugoslav Bureau of Statistics followed up that request in 1964. In 1988 Yad Vashem sent a request trying to catalogue names for a computer database. “It was then that the names of 40,906 known victims from 120 prewar communities were finally, if not fully, listed.”

In the late 1990s and in the last decade, research on the Holocaust has finally become more systematic and has escaped the burden of the history placed on it by the Balkan wars, the author shows. Focus has delved into various areas of the Holocaust.

For instance, one military historian, Jonathan Gumz, examined how the Wehrmacht officers of the German army responded to their experience in wartime Yugoslavia.

This short book is an interesting examination of a narrow topic that has implications for our understanding of the Holocaust in general. The Holocaust is not a factual monolith; it has different meanings in different places. In France and Austria there has been reluctance to discuss local collaboration. In some places, including Croatia, there was official denial. In many Communist states the Holocaust was seen for years as not specifically anti-Jewish. It is not easy to be free from these debates over history; some of which use the Holocaust for modern purposes, describing modern movements as “new Nazis” and “the new Jews.” Yugoslavia presents an interesting case study in this respect.

Historiography of the Holocaust in Yugoslavia

By Jovan Culibrk

University of Belgrade

2014, 215 pages

MONOPOLISTI IZ POŠTE SU VEĆ DVADESET DANA U ŠTRAJKU ŠTO U MEDIJIMA I NE MOŽETE DA PROČITATE JER JE SVE UVIJENO TAKO DA SKORO SVE POŠILJKE KASNE PA I POŠILJKE POST EXPRESS - A. POŠTE U UNUTRAŠNJOSTI NORMALNO RADE I TO NEPRIJAVLJUJU (NAREĐENO IM JE DA ĆUTE) ALI KADA POŠILJKE STIGNU DO BEOGRADA NE ISPORUČUJU SE DALJE.
HVALA NA RAZUMEVANJU!!!

Od 9. oktobra do 3. decembra 2017. Pošta naplaćuje i doplatnu markicu u iznosu od 10 dinara.

Kada je o prodaji knjiga reč, pod `organizovanim transportom` smatram preporučenu tiskovinu. To je najpovoljniji načina slanja, a knjiga stiže na kućnu adresu za dan-dva. (Prilkom kupovine se čekira `Pošta`).

Lično preuzimanje se odnosi na preuzimanje u Smederevskoj Palanci.

Molim kupce iz inostranstva da me pre kupovine kontaktiraju porukom kako bismo se dogovorili oko uslova uplaćivanja i slanja. Ovo je veoma bitno, između ostalog, i zbog toga što su poštarine Pošte Srbije visoke i za zemlje u okruženju jer se pošiljke šalju isključivo avionom.

Besplatna poštarina se ne odnosi na slanje u inostranstvo.

Negde su ostali stari iznosi za preporučenu tiskovinu, da ne bude zabune evo primera:
Nekada 40 sada je 69,00 din.
Nekada 50 sada je 76,00 din.
Nekada 60 sada je 99,00 din.
Nekada 70 sada je 106,00 din.
Nekada 80 sada je 129,00 din.

Pogledajte i ponudu na:

https://www.kupindo.com/Clan/StefanijaK/SpisakPredmeta

Ukoliko i tamo nešto pronađete, platićete preko istog računa i uštedeti na poštarini.


Predmet: 39644823