pregleda

LICEJ 1838-1863, ZBORNIK DOKUMENATA


Cena:
1.190 din
Želi ovaj predmet: 5
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
Post Express
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
Ostalo (pre slanja)
Pouzećem
Prodavac Pravno lice

wizard74 (10045)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 20790

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1988
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

LICEJ 1838-1863, ZBORNIK DOKUMENATA
PRIREDIO - RADOS LJUSIC
Izdavac - Univerzitet u Beogradu , Savremena Administracija
Godina - 1988.
Povez - Tvrdi
Broj strana - 713
Pismo - Cirilica
Format - 24x16
Stanje kao na slici
Ocuvana veoma dobro



Лицеј или Лицеум Књажества сербског је прва виша школа у Србији, отворена октобра 1838. године у Крагујевцу, а 1841. године је премештена у Београд и смештена у Конак кнегиње Љубице. Лицеј је постојао до 1863. када прераста у Велику школу.
Историјат
Кнез Милош Обреновић је 1. јула 1838. Указом основао Лицеј и продужио гимназијско школовање са четири на шест година. Министарство просвете је наредило да се прве године у новооснованом Лицеју предају следећи предмети: филозофија, општа историја, чиста математика, статистика, немачки језик и цртање. Предлог наставног плана одобрио је кнез Милош 18. септембра 1838. и редовна настава почела је 1. октобра. Први наставници били су професори Крагујевачке гимназије Петар Радовановић и Атанасије Тодоровић. Прве године постојао је само један - општи смер. Друге године је уведен и смер „филозофија“ и нови предмети: физика, практична геометрија и француски језик. Следеће, 1840. године, уведено је и православно одељење. Крагујевачка гимназија и Лицеј пресељени су у нове зграду тзв. „Гостински или Господар Јевремов конак“.
Први ректор Лицеја био је Атанасије Николић (1803-1882) који је почео са радом 3. октобра 1839. и предавао је математику на Лицеју до краја октобра 1842. када је дошло до смене династија на српском престолу. Атанасије Николић је написао прве уџбенике из математике за Лицеј и то:

„Алгебра-устројена за употребљењие слишатеља философије у Лицеуму Књажевства Сербије“, 149 страна, појавила се 26. септембра 1839.
„Елементарна геометрија-устројена за употребљеније слишатеља философије у Лицеуму Књажевства Сербије“, изашла 1841. године.

1841. Лицеј добија и правно одељење. Исте године се на молбу професора сели у Београд где је у прво време био смештен у приватној кући, а од 1844. и Конаку кнегиње Љубице. Године 1845. формирана је збирка физичких инструмената (учила), за то је заслужан професор Вук Маринковић (1807-1859)

Међу првим професорима били су Исидор Стојановић (1808-1849), Константин Бранковић (1814-1865), Јован Рајић (1805-1856), Ђорђе Мушицки (1811-1887), Игњат Станимировић (1812-1878), Антоније Арнот (1808-1841), Јован Стерија Поповић (1806-1856).

Професори Лицеја били су и Јанко Шафарик (1814-1876), Ђуро Даничић (1825-1882), Матија Бан (1818-1903), Ђорђе Ценић (1825-1903), Коста Цукић (1826-1879), Алекса Вукомановић (1826-1859), Рајко Лешјанин (1825-1872), Јосиф Панчић (1814-1888), Панта Срећковић (1834-1903), Коста Јовановић (1832-1895).[тражи се извор] Први професор хемије од 1853. био је Михаило Рашковић (1827-1872)

Законом од 1844. заслугом Јована Стерије Поповића реформисана је настава у Србији, тада је утврђен ранг и место Лицеја (или „Великог училишта“) у школском систему. Године 1853. Лицеј је поново реорганизован и добија три одсека - Правни, Јестаствено-технички и Општи (уместо првобитног Филозофског).
За 25 година кроз Лицеј је прошло 1216 слушалаца, узраста 17-22 године. Број лицејаца кретао се овако:
1843 - 24[3]
1847/48 - 60
1848/49 - 52
1849/50 - 34
1850/51 - 52
1857/58 - 40
У оквиру Лицеја је на Видовдан 1847. основана Дружина младежи српске. Постојала је до 1851. када је укинута јер је Министарство просвете на захтев Државног савета забранило њен рад. За то време кроз Дружину младежи српске прошло је око 60 лицејаца. Залагали су се за Вукову реформу, објављивали су своје књижевне саставе у „Подунавки“, „Србским новинама“, „Војвођанки“ и календару „Шумадинац“.

Лицеј је 1863. године смештен у Капетан-Мишино здање и претворен у Велику школу, након доношења Закона о устројству Велике школе (академије). Овим поступком је дотадашња функција Лицеја, образовање високих чиновника, замењена новом - образовањем научног кадра. 1905. године је Велика школа прерасла у Београдски универзитет.



ŠIF112

NE SALJEM POUZECEM CLANOVIMA SA NEGATIVNIM OCENAMA I BEZ 10 POZITIVNIH OCENA!!!!

NOVI VAZECI CENOVNIK poste za preporučenu tiskovinu od 1.04.2023.
do 100 gr - 137 dinara
101-250 gr - 138 dinara
251-500 gr - 169 dinara
501-1000gr - 180 dinara
1001-2000 gr - 211 dinara

- Ne saljem u inostranstvo

Predmet: 33861363
LICEJ 1838-1863, ZBORNIK DOKUMENATA
PRIREDIO - RADOS LJUSIC
Izdavac - Univerzitet u Beogradu , Savremena Administracija
Godina - 1988.
Povez - Tvrdi
Broj strana - 713
Pismo - Cirilica
Format - 24x16
Stanje kao na slici
Ocuvana veoma dobro



Лицеј или Лицеум Књажества сербског је прва виша школа у Србији, отворена октобра 1838. године у Крагујевцу, а 1841. године је премештена у Београд и смештена у Конак кнегиње Љубице. Лицеј је постојао до 1863. када прераста у Велику школу.
Историјат
Кнез Милош Обреновић је 1. јула 1838. Указом основао Лицеј и продужио гимназијско школовање са четири на шест година. Министарство просвете је наредило да се прве године у новооснованом Лицеју предају следећи предмети: филозофија, општа историја, чиста математика, статистика, немачки језик и цртање. Предлог наставног плана одобрио је кнез Милош 18. септембра 1838. и редовна настава почела је 1. октобра. Први наставници били су професори Крагујевачке гимназије Петар Радовановић и Атанасије Тодоровић. Прве године постојао је само један - општи смер. Друге године је уведен и смер „филозофија“ и нови предмети: физика, практична геометрија и француски језик. Следеће, 1840. године, уведено је и православно одељење. Крагујевачка гимназија и Лицеј пресељени су у нове зграду тзв. „Гостински или Господар Јевремов конак“.
Први ректор Лицеја био је Атанасије Николић (1803-1882) који је почео са радом 3. октобра 1839. и предавао је математику на Лицеју до краја октобра 1842. када је дошло до смене династија на српском престолу. Атанасије Николић је написао прве уџбенике из математике за Лицеј и то:

„Алгебра-устројена за употребљењие слишатеља философије у Лицеуму Књажевства Сербије“, 149 страна, појавила се 26. септембра 1839.
„Елементарна геометрија-устројена за употребљеније слишатеља философије у Лицеуму Књажевства Сербије“, изашла 1841. године.

1841. Лицеј добија и правно одељење. Исте године се на молбу професора сели у Београд где је у прво време био смештен у приватној кући, а од 1844. и Конаку кнегиње Љубице. Године 1845. формирана је збирка физичких инструмената (учила), за то је заслужан професор Вук Маринковић (1807-1859)

Међу првим професорима били су Исидор Стојановић (1808-1849), Константин Бранковић (1814-1865), Јован Рајић (1805-1856), Ђорђе Мушицки (1811-1887), Игњат Станимировић (1812-1878), Антоније Арнот (1808-1841), Јован Стерија Поповић (1806-1856).

Професори Лицеја били су и Јанко Шафарик (1814-1876), Ђуро Даничић (1825-1882), Матија Бан (1818-1903), Ђорђе Ценић (1825-1903), Коста Цукић (1826-1879), Алекса Вукомановић (1826-1859), Рајко Лешјанин (1825-1872), Јосиф Панчић (1814-1888), Панта Срећковић (1834-1903), Коста Јовановић (1832-1895).[тражи се извор] Први професор хемије од 1853. био је Михаило Рашковић (1827-1872)

Законом од 1844. заслугом Јована Стерије Поповића реформисана је настава у Србији, тада је утврђен ранг и место Лицеја (или „Великог училишта“) у школском систему. Године 1853. Лицеј је поново реорганизован и добија три одсека - Правни, Јестаствено-технички и Општи (уместо првобитног Филозофског).
За 25 година кроз Лицеј је прошло 1216 слушалаца, узраста 17-22 године. Број лицејаца кретао се овако:
1843 - 24[3]
1847/48 - 60
1848/49 - 52
1849/50 - 34
1850/51 - 52
1857/58 - 40
У оквиру Лицеја је на Видовдан 1847. основана Дружина младежи српске. Постојала је до 1851. када је укинута јер је Министарство просвете на захтев Државног савета забранило њен рад. За то време кроз Дружину младежи српске прошло је око 60 лицејаца. Залагали су се за Вукову реформу, објављивали су своје књижевне саставе у „Подунавки“, „Србским новинама“, „Војвођанки“ и календару „Шумадинац“.

Лицеј је 1863. године смештен у Капетан-Мишино здање и претворен у Велику школу, након доношења Закона о устројству Велике школе (академије). Овим поступком је дотадашња функција Лицеја, образовање високих чиновника, замењена новом - образовањем научног кадра. 1905. године је Велика школа прерасла у Београдски универзитет.



ŠIF112
33861363 LICEJ 1838-1863, ZBORNIK DOKUMENATA

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.