ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2007.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Mila Alečković Nikolić
PSIHOLOGIJA IDEJA SLOBODE I PRAVDE I SRPSKI NACIONALNI INTERES
1. tom
( 3 globalna, polemička dela prvog toma )

Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, Beograd, 2007.
194 strane, udžbenički format.

Veoma očuvana.



Прихватање англосаксонске утилитаристичке етике која вуче корене из трагичне слике о човеку Томаса Хобса а затим је спојена са резоном великог капитала где је људско биће само конзумент и број, плус психологија Микија Мауса, јесте, нажалост, данашња парадигма.

Наш народ је тренутно уморан и умртвљен, уплашен. Али, после овог мамурлука, који личи на сан Обломова у Русији, наступиће бес и нова ерупција побуне, јер су људи презадужени и гладни. Волела бих да се људи пробуде и да једни друге помогну. Чак и када је безбожан, српски народ још увек верује у Христа болесних и сиромашних, парафразираћу Бјелинског и његову дијагнозу дату руском народу. Најбољи и најсветији у нашем народу јесте управо свети немир који стреми ка правди. Оно што је лоше, то су дуги периоди депресије, спавања и инерције. Али, када се наш народ пробуди, нико више не може да га победи. То је она „неписана правда“ наспрам „десет пута исписане венецијанске неправде“!, каже др Мила Алечковић Николић, која слови за једног од најистакнутијих представника Срба из расејања, врсни интелектуалац, доктор клиничке психологије и антрополошке психијатрије, гостујући професор на универзитетима широм света, аутор више стручних наслова и књижевних остварења. Наша саговорница недавно је завршила обиман рад који представља синтезу психологије, филозофије, политике и геополитике под називом Психологија Идеја слободе и правде и српски национални интерес данас. Међу њеним новим насловима је и белетристичко остварење У Дому моје мајке, које је у едицији „Сведоци епохе“ објавио „Службени гласник“. Мила Алечковић Николић тренутно приводи крају писање студије ,,Стваралаштво и бесмртност“ а увелико ради и на припреми Светског конгреса за психопатологију експресије, који је одлучила да организује идуће године у Београду.

Распети смо одвајкада између Истока и Запада, такорећи усред ,,руже ветрова“, или боље речено – на ветрометини. Има ли мира, станка, тихих вода за нашу историју (потоњу) будући да је ову већ исписану у доброј мери до сада одређивала наша географија и стога нам се и пут у Европу толико одужио, упркос чињеници да је у тај наш нови „Скадар на Бојани“ узидан добар део бића овог народа. Већ три деценије живите у самом срцу те Европе, у Француској, па како заправо као Српкиња, али и веома ангажован интелектуалац у тој земљи гледате све то ,,изнутра“?

Већ у својој књизи етнопсихолошких есеја из 2002. О Дому и Искону а касније и у књизи политичких есеја КО то прича о Европи ? описала сам како Европу видимо ми који смо у њој дуго живели. Ја Европу волим, али волим ону Велику Европу са Русијом на великом евроазијском простору који и јесте један исти, огромни континент. Нема Бетовена без Бородина, нити Хемингвеја без Толстоја. Најзад, ја сам у Француској провела укупно скоро три деценије. Тамо сам наставила школовање, тамо сам докторирала, а после и радила. И мој муж је Француз, из породице судија и адвоката. Ко сада мени овде може да прича шта је то Европа и како изгледа живот у њој? Они који су тамо путовали приватним авионом на два дана? Видевши одмах, већ после 2000. године, куда плови српски брод, да не кажем „бела лађа“, написала сам сведочанство о ономе што у Европи ваља, и о ономе што никако не ваља, што је патолошко и болесно, као рецимо данашње расправе о легализовању права педофила или о легализовању бракова зоофила (бракови са животињама) и разне друге патологије. Али, Европа о којој сам позитивно писала јесте социјална Европа о којој су сањали и још увек сањају милиони хришћана, или просто поштених људи у свету и она није стање, него стална борба. Навела сам све што из Европе треба преузети против болесне корупције, оријенталног подмићивања, инцестуозне политике или појма власништва који је код нас појам из 14. века! Европа је легенда о Гралу, а не „bank оf England“. У Европи још увек постоје национални парламенти и они, што се код нас не зна, тј. не јавља, у 70 одсто случајева, гласају против бриселских директива и наредби! У тој правој, небриселској Европи у коју наша власт већ тринаест година лажно путује, немогуће је да вам јавна предузећа обрачунавају камату на камату, као да су банке! У Србији то раде и „Инфостан“, и „Телеком“, и ЕПС, и сви други. У Европи се ово сматра криминалом! У тој правој, небриселској Европи паркинг сервис чини стварно неке услуге, односно стварно је сервис. У Србији он нити прави места, нити ишта обележава, речју, не ради ништа, већ само скаче из грма и наплаћује! У тој правој Европи антене мобилне телефоније уопште не смеју да буду у људским насељима, јер имају штетне последице по људски мозак, а ево их код нас одмах поред скупштине на крововима, читава шума антена ! У тој правој, небриселској Европи, барем у Француској, петсто грама сира кошта у великим радњама два евра, а код нас најмање десет евра. Ту ни не рачунам несразмеру у платама. У правој Европи, приватни изабрани лекари наплаћују из социјалног осигурања, а код нас сиромашан човек нема избора . У правој Европи недопустиво је да се уз рачуне плаћају некакве провизије! Плаћа се само оно што је потрошено, ни динар више! У правој Европи банке дају годишњу камату од 2 одсто, а исте стране банке у Србији стављају камату и до 20 одсто, јер им је то власт у Србији омогућила! У тој Европи, ес-ем-ес телефонске поруке су много јефтиније него у Србији! Овде се, у начелу, уопште не зна колико вам који оператер наплаћује позиве и поруке, а када их позовете да питате шта се то догодило па вам је цео кредит невероватном брзином нестао, они поставе услов: или регистрација или крађа. Ово је у Француској незамисливо. У тој и таквој Француској генетски модификовани производи су најстроже забрањени, а казна се креће и до 15 година робије! Најзад, у тој и таквој Европи (у Француској и Немачкој) дали би све само да добију руски гас. А у Србији све чине да „Јужни ток“ не успе.