Godina izdanja: 2025.
Format - 14x20 cm
Povez - Mek
Pismo - Latinica
Izdavač: Plato
Autor: Žaklin Arpman
EAN: 9788644708124
Duboko pod zljom, trideset devet žena i jedna devojčica žive zatočene u kavezu.Pod budnim okom stražara, one naju sećanje na to kako su dospele tamo, ne znaju za protok vrena i imaju samo maglovita sećanja na život pre zatočeništva. U tišini bez poretka i svedoka, moraju same iznova da otkriju šta znači biti čovek. U svetu bez ljudi, bez ikakvog poretka, da li je život moguće smisliti iznova? I da li pojedinac može pronaći identitet, nadu, oslonac i bliskost suočen sa najizazovnijom i najstrašnijom nepoznanicom: slobodom?
Trideset devet žena i jedna devojčica godinama su zatočene u podznom bunkeru, bez sećanja na to kako su u njega dospele. U besmislenoj okrutnosti njihovog zatočeništva odjekuje surovost logora, mučna svakodnevica i lišenost svega što čoveka čini čovekom. A ipak, Harpmanova bira da priču započne životom – u liku devojčice koja nikada nije upoznala spoljašnji svet.Za razliku od ostalih, na uspomene na život pre zatvora i nije upoznala muškarce van kaveza. Strankinja je među sopstvenim sapatnicama: dok ostale čuvaju maglovite slike ljubavi, porodice i slobode, ona poznaje samo zatočeništvo. Upravo ta različitost daje joj snagu da postane ključ oslobođenja i bekstva iz tamnice.Žene tada izlaze u svet koji nije obećanje, već sablasna pustoš, lišena ljudi i oslonca poznatog. Njihova odsutnost postaje jednako zastrašujuća kao i represija koju su nekada trpele: da li su jedan zatvor zamenile drugim?Ta odsutnost otvara prostor za pitanja o identitetu, smislu i ljudskoj prirodi. Šta znači živeti kada na nikoga ko bi potvrdio tvoje postojanje? Harpmanova suočava čitaoca s nezavisnošću koja istovreno plaši i oslobađa i podseća da prava snaga nastaje u raskidu sa onim što je bilo i da nijedan ljudski život nije banalan.Ja, koja nikada nisam poznala čoveka je alegorijski i distopijski roman o ljudskoj otpornosti, prijateljstvu i solidarnosti. Potresna i introspektivna priča o preživljavanju i traženju smisla u svetu iz kojeg su nestali i sigurnost i represija, ali u kom se i dalje može roditi nada.Rekli su o delu:
„Ovo je roman o zajedništvu, usamljenosti i samoći, o intelektualnom buđenju u nogućim situacijama.&rdquo–The New York Times„Ako u knjizi punoj istina postoji neka suštinska pouka, onda je sledeća rečenica dobar početak: &lsquoI tada sam,&rsquo kontplira naša naratorka na početku romana, kada se njenom životu primiče kraj, &lsquoprekasno, zaista prekasno, bila primorana da shvatim da sam i ja volela, da sam bila sposobna da patim i da sam uprkos svu ipak bila čovek&rsquo.&rdquo–Sofi Makintoš„Arpmanina sposobnost da vlada detaljima i tonom daje snažnu verodostojnost njenom prikazu jedne ljudske tabula rase koja postepeno stiče fragmentarno razumevanje života i ljubavi.&rdquo–Kirkus Reviews„Paradoksalno, ta stroga tajanstvenost knjige&mdashatrofirani i ledeni svet koji prikazuje&mdashnudi bogato razmatranje ljudskog života, puno aluzija.&rdquo–Debora Ajzenberg, The New York Review of Books