Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Knjiga je dobro očuvana.Ima napisan datum na prvoj beloj strani.
,,,Sramota
Salman Ruždi(autor)

Lazar Macura(prevod)

Izdavač: Narodna knjiga - Alfa
Naslov originala: Shame

Sramota Salmana Ruždija iz bajkovite perspektive govori o zlu istorije služeći se fantastičnim obrascima. Ruždiji majstorski spaja najbolje uticaje engleske i zapadnoevropske književnosti sa tradicijom Istoka
,,Сер Ахмед Салман Рушди (енгл. Sir Ahmed Salman Rushdie; Бомбај, 19. јун 1947) јесте англоиндијски романописац и есејиста.[2] Његов препознатљиви књижевни стил критичари најчешће називају магичним реализмом. Повезаности, расцепи и миграције између Истока и Запада представљају преовлађујућу тему његовог стваралаштва. Како због својих књижевних достигнућа, тако и због бројних контроверзи и скандала који га прате, представља једног од најзначајнијих писаца 20. века.[3]

Биографија
Рођен је у муслиманској породици средње класе у Бомбају (данашњи Мумбај). Као једини син угледног пословног човека и учитељице школовао се најпре у Бомбају, а потом у Енглеској на Краљевом колеџу у Кембриџу, где је дипломирао на одсеку за историју 1968. године. За време рата између Индије и Пакистана, његова породица се сели у Пакистан. По завршетку студија једно време ради на телевизији у Пакистану, а затим одлази у Лондон, где се бави глумом и маркетингом и упоредо објављује свој први роман Гримус (1975) који пролази прилично незапажено код читалачке публике и критичара.

Роман Деца поноћи (1981), алегоријска прича о рођењу модерне Индијске нације, доноси му популарност светских размера и Букерову награду за најбољи роман у области фантастике те године. Рушдијев трећи роман, Срамота (1983), бајковита прича о историји једне пакистанске породице, представља снажну критику политичких превирања у тадашњем Пакистану.

Године 1988. објављује свој четврти роман, Сатански стихови, који изазива снажан талас протеста и демонстрација у муслиманском свету због, по њиховом схватању, увредљивог описа пророка Мухамеда, који је представљен као обичан човек од крви и меса. Ирански верски вођа Рухолах Хомеини изриче 14. фебруара 1989. године фатву (смртна пресуда) за Салмана Руждија и обећава награду од четири милиона долара за његове убице. Суочен са претњама смрћу и фатвом, Ружди се скрива готово читаву деценију уз помоћ британске владе и полиције, појављујући се само спорадично у јавности. 1998. године тадашњи председник Ирана Мухамед Хатами повукао фатву и најављује успостављање дипломатских односа између Велике Британије и Пакистана. Међутим и данас се могу чути заговорници тезе да се исламски верски закони не могу мењати и да је фатва за Салмана Рушдија и даље на снази. Упркос свему овај писац остаје секулариста и снажан критичар исламског фундаментализма, непрестано указујући на погубност сваке, а нарочито верске искључивости. Тиме у јавности постаје својеврстан симбол одбране слободе говора и изражавања.

Салман Рушди наставља да пише и објављује књиге. Године 1990. излази из штампе књига за децу Харун и море прича. Следи збирка есеја Имагинарy Хомеландс: Ессеyс анд Цритицсм 1981−1991 (1991). Књига кратких прича Исток, запад (1994) је сасвим друкчија. Она је покушај да се кроз девет прича разуме Исток и оправда Запад.[4] За кратким причама следи роман Мавров последњи уздах (1995). Књига Тло под њеним ногама (1999) представља својеврсну алтернативну историју модерне рок музике, а пише и песму истог назива заједно са певачем групе У-2 Боном Воксом. У своја два последња романа Бес (2001) и Схалимар тхе Цлоwн (2005) интензивно се бави проблемом тероризма.

Салман Рушди је добитник многих награда и признања за своје стваралаштво укључујући и „Аустриан Стате Призе фор Еуропеан Литературе“ (1993) и „Аристеион Литерарy Призе“ (1996).

Ради као почасни професор на Институту за технологију у Масачусетсу. Члан је „Роyал Социетy оф Литературе“. Био је председник „ПЕН Америцан Центер“ организације од 2004. до 2007. године.

Краљица Елизабета II на службеној прослави поводом свог 81 рођендана у јуну 2007. године одликовала је Салмана Рушдија титулом витеза, највишим одликовањем британске круне."