ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1988.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Beograd 1988. Mek povez, zaštitni omot, 124 strane.
Knjiga je odlično očuvana.


Kratki roman poetičnog naslova `Raslo mi je badem drvo` nosi u sebi, a u određenom smislu i sažima osnovne karakteristike dosadašnjeg kreativnog rada našeg istaknutog književnog i filmskog autora Živojina Pavlovića. Prva i najvažnija od tih osobina (a tu se paralelizam literarnog i filmskog postupka nužno nameće) jeste, svakako, pregledno oblikovanje priče. Gotovo svu svoju stvaralačku energiju Pavlović, naime, usmerava na individualizovano ispunjenje konvencije priče (čvrsto vremenski i prostorno omeđeno događanje sa plastično datim situacijama i dobro rešenim odnosima između likova). Pavlović pripoveda brzo, ekonomično, ne zastajkujući previše, niti, pak, insistirajući na jezičkoj izbrušenosti izraza po svaku cenu. U njegovom pričanju nema suvišne deskripcije, ali zato ima upečatljivih slika, čestih izmena sekvenci koje omogućavaju živi, pregledni tok priče . Zamišljen i ostvaren kroz monološku, reminiscencijsku perspektivu glavnog junaka (pripovedača) Blaška Jotića, jednog od već poznatih likova iz ranije Pavlovićeve proze, roman `Raslo mi je badem drvo` u realističkom ključu dočarava čitaocu život i prostor predratnog Beograda i, jednim delom, Istočne Srbije, pri čemu su osnovne relacije i predmeti pripovedanja, na već dobro poznati Pavlovićev način, osvetljenj iz donjih, tamnijih rakursa. Svet je to uskomešan, raznostran, ponekad neurotičan i konfuzan, ponekad, mada retko, uznesen i vedar, uvek, međutim, blizu prokletstva i u znaku sudbinske predodređenosti.
(Iz recenzije Mihajla Pantića)