ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1999
Jezik: Srpski
Autor: Strani

57339) MK1
POSLEDNJI DAN NA SMRT OSUĐENOG , Žan Ipolit Tiseran , Književna opština Vršac 1999 , filozofska drama u tri čina ,

O delu Poslednji dan na smrt osuđenog
Na tragu neprevaziđenog Fransoa Rablea Tiseranova filozofska drama Poslednji dan na smrt osuđenog napisana je jezikom ulice, prljavim žargonom podzemlja. U predgovoru za ovo jezgrovito delo Mirjana Miočinović primećuje: “Imamo narodski iskvaren govor, kićeni govor sudskih vlasti koji vrvi od besmislica i govornih fraza, surovu žovijalnost Nožijevog govora u kome se bravurozno mešaju stilovi i leksike (žargon sa učenom leksikom, „prirodna“ gramatička iskvarenost s besprekornim frazama kao preuzetim iz nekakve drame što ih je Nožije morao sagledati s poslednjih galerija bulevarskih pozorišta), „automatski govor“ govor sa nizom digresija koje nemaju nikakve veze sa predmetom svedočenja, a ni mnogo veze s pameću“.
Prvi čin filozofske drame Žana Ipolita Tiserana događa se u sudnici. Nožije je optužen za ubistvo starca čiji leš je na ulici našla „patrola bojovnika, čuvara porodice, graždanskog reda i religije“ a zatim uzaptila čoveka „ koji kanda pobegnuti hotijaše, sudeći po hitrini njegovih koraka“ . To je tekst koji u prvom činu kao optužbu izgovara Kraljevski državni tužilac. Cilj optužbe je da se Nožije stavi na raspolaganje pravdi, a „leš na raspolaganje mrtvačnici“, Pojavljuje se svedoci Pimprenela , Srebrni nos i pričaju neke svoje priče koje nemaju nikakve veze sa ubistvom, a ni sa optuženim.
Drugi čin se dešava u zatvoru. Pošto stražar kuca na vrata ćelije u kojoj je osuđenik, zatim ulazi, kao u neki otmeni salon, najavljujći posetu dželata Sansona, gospodina izvršioca najviše kazne. Dželat je došao da sredi, pripremi toaletu zatvoreniku. Divi se zatvorenikovim loknama, vratu, a on, Nožije pokušava da odbije to divljenje. Naravno, pored dželata stiže i opat koji osuđeniku nudi vino, a on odbija „zbog promuklosti“, kao i rakijicu koja mu „nadražuje kašalj“ . Dok osuđenik ponavlja sa opatom poslednju molitvu koje se više ne seća, uz silne seksualne aluzije, na trenutak razmišlja kako bi mogao izvući živu glavu, što opat tumači kao „bludnu radnju“.
Treći čin je dolazak na gubilište. Uz opata koji ga prati , brigu da li ima dosta publike, ili će predstava da bude „čabar“, požurivanje agenta i nežnog dželata Sansona koga osuđenik oslovljava sa „stara kamenjarka“ Nožije proverava da li je čista pleva u koju će pasti njegova odrubljena glava jer „neće biti oduševljen da dobije bubuljice“. Primećuje da to ipak nije pleva, nego piljevina i insistira u tim poslednjim minutima na svom pravu da to bude „pleva“.

Biografija

Žan Ipolit Tiseran rođen je 1809. godine. Bio je putujući glumac izvesno vreme, a onda se skrasio u Parizu. Glumačku karijeru je nastavio u nekoliko ondašnjih vrlo uglednih pariskih pozorišta: Gymnese, Porte-Saint Martin… U pozorištu Odeon ne samo da je bio glumac, već je jedno vreme obavljao dužnost direktora. Komad Poslednji dan na smrt osuđenog Žan Pol Tiseran napisao je s namerom da bude izvedena u uskom , probranom društvu „veselih erotomana“, ali je ova brilijantna granjginjolska farsa imala je drugačiju sudbinu i tumačenje.
Izvedena je uskom društvu 1862. godine, iako se radnja dešava 1843. godine, u vreme Luja Filipa. Međutim, kako se vidi iz propratnog teksta Mirjane Miočinović Poslednji dan na smrt osuđenog Žana Ipolita Tiserana je od cenzure Drugog carstva čitana ne kao erotsko, već „političko štivo“.
Žan Ipolit Tiseran umro je 1877. godine.
Drama Žana Ipolita Tiserana Poslednji dan na smrt osuđenog objavljena je u knjizi Erotsko pozorište XIX veka koju je za ediciju Zabranjeni klasici priredio Žilber Sigo 1979. godine.
Danilo Kiš je preveo i objavio ovaj komad prvo u časopisu Scena 1988. godine, a u izdanju KOV-a ova farsa pojavila se 1999. godine.

Sa francuskog preveo Danilo Kiš , mek povez, format 11,5 x 18,5 cm , ćirilica, 30 strana,