Autor: Feliks J. Palma
Žanr: Drama
Pismo: Latinica
Broj strana: 456
Povez: Tvrd
Format: 14x21 cm
Godina izdanja: 2010.


Pro­ve­ri­te da li su Sto go­di­na sa­mo­će ili Ma­šta­ri­je va­še omi­lje­ne knji­ge. Upo­znaj­te Fe­lik­sa Pal­mu i nje­gov ma­gi­čan svet.

Go­di­na je 1888. Svet ko­ri­sti bla­go­de­ti no­vog do­ba par­nu ma­ši­nu, bi­cikl za dvo­je, naj­bo­ga­ti­ji čak i te­le­fon i to­a­let-pa­pir! Mla­di pi­sac H. Dž. Vels ob­ja­vlju­je svoj ro­man Vre­me­plov. S dru­ge stra­ne, to­kom Stra­vič­ne je­se­ni, Džek Tr­bo­sek ha­ra Lon­do­nom, ka­sa­pe­ći ne­du­žne „pri­ja­te­lji­ce no­ći".

Osam go­di­na ka­sni­je, bo­ga­taš iz naj­e­lit­ni­jeg de­la Lon­do­na, En­dr­ju Ha­ring­ton, že­li da se ubi­je, mu­čen gri­žom sa­ve­sti za­to što ni­je us­peo da spa­se smr­ti svo­ju lju­bav­ni­cu Me­ri Ke­li. Za to vre­me, nje­go­vi su­gra­đa­ni tram­va­jem Hro­no­ti­lus pu­tu­ju u bu­duć­nost, u 2000. go­di­nu, u ko­joj se od­i­gra­va pre­sud­na bit­ka u ra­tu iz­me­đu lju­di i ma­ši­na. U do­ba pro­cva­ta na­u­ke i teh­no­lo­gi­je, ju­na­ci Pal­mi­nog ro­ma­na Ma­pa vre­me­na kre­ću se neo­me­ta­no kroz pro­šlost i bu­duć­nost, sle­de­ći i me­nja­ju­ći vre­men­ski tok u skla­du sa svo­jim že­lja­ma i po­tre­ba­ma. Ali, ka­ko se sve to od­ra­ža­va na sud­bi­nu čo­ve­čan­stva? Fe­liks Pal­ma vo­di nas kroz de­talj­nu i pre­ci­znu stu­di­ju jed­ne epo­he u ko­joj se sva­kog da­na do­ga­đa­lo ne­što no­vo i re­vo­lu­ci­o­nar­no.

Ma­pa vre­me­na je lju­bav­ni ro­man, jer je lju­bav o ko­joj se u nje­mu go­vo­ri sve­o­bu­hvat­na, moć­na, i ne po­zna­je gra­ni­ce vre­me­na, pro­sto­ra, pa čak ni one ko­je se po­ne­kad naj­te­že pre­la­ze so­ci­jal­ne raz­li­ke me­đu lju­di­ma. To je i avan­tu­ri­stič­ki ro­man s ele­men­ti­ma tri­le­ra, jer se u nje­mu raz­re­ša­va­ju ne­ka ubi­stva i ra­zni kri­mi­nal­ci pri­vo­de prav­di. U pi­ta­nju je i na­uč­no­fan­ta­stič­ni ro­man, bu­du­ći da go­vo­ri o pu­to­va­nju kroz vre­me. Ali, vi­še od sve­ga, to je pri­ča o ne­če­mu bez če­ga ne bi bi­lo ni lju­ba­vi, ni na­u­ke, ni bi­lo ka­kvog na­pret­ka to je pri­ča o si­li i ne­u­ni­šti­vo­sti ljud­ske ima­gi­na­ci­je!