ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1978
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

49948) PESNIKOVA MLADOST I LJUBAV , Radoslav Dragutinović , Čikago 1978

autobiografski roman zaboravljenog srpskog pesnika štampan u emigraciji ( printed in USA )

Od trojice obdarene braće u porodici Dragutinovića pe snik Radoslav bio je srednji, od njega nešto stariji Dragoslav takođe pesnik, i mlađi Vojislav, pisac proznih članaka. Radoslav je rođen u Beogradu 1904. Učio je gimnaziju u Kragujevcu i filosofski fakultet u Beogradu. Proveo je izvesno vreme na studijama u Parizu i Pragu. Službovao u Zemunu i Subotici i još kao vrlo mlad nastavnik iznenada preminuo od srčane kapi u Novom Vrbasu, 23 februara 1933 godine.
Izrana je počeo pisati stihove. Od 1924. javljao se se svojim pesmama u časopisu `Misao`, koji je tada uređivao Sima Pandurović, i vrlo brzo se afirmirao u pra vog pesnika. Bio je veća pesnička zvezda i od same Desanke Maksimović koja je poletela iz toga gnezda. Bilo je opšte mišljenje da je Dragutiiović jedan od najznačajnijih srpskih pesnika svoje generacije. To je potvrđjeno još jasnije pojavom dveju štampanih zbirki pesama ‘’Azurna zemlja ‘’ (Beograd, 1930.) i `Lišće peva` (Beograd, 1931. ) . Posle njegove smrti štampana je i jedna knjiga proze `Umesto odgovora. .. i druge pripovetke` (1934.)
I ako su to bili prvi mladalački stihovi, pesnik je sjedinjavao tradicionalni put sa izvesnim novim izražajnim tonovima lake, lepršave lirike, začinjene setnim osećanjima o prolaznosti života i neumitnosti smrti koja nas stalno vreba iza busija i čini ceo život besmislenim.
Pesnika i izrazitog protagonistu racionalnog srpekog pesimizma , Simu Pandurovića , osvojio je Dragutihović ` svojom blagom melanholijom, mekotom tona, samilošću prema ljudima i pojavama, vrlo prostoga, ali spiritualnoga izraza.` Za njega je Dragutinović bio `očevidno jedan idealista, koga nisu zahvatile orgije materijalizma, ni podivljale mržnje na bolje , ni zluradosti koja se širila kao korov ugušujući kolektivnu savest u našoj sredini.`
Кao i većina naših pesnika, i Dragutinović je sanjao o boljem životu. A ukoliko se osežao izvestan pesimizam u nje-govim stihovima, on je morao dolaziti iz dubljeg posmatranja života. Pesnici pesimisti su uvek bili dublji od onih ljubavnih liričara koji se ushićuju mladošću i radošću života. Ta pesimistička osećanja kod Dragutinovića razblažuje ljubav prema prirodi , kao i u stihovima njegova brata Dragoslava Dragutinovića.
U jednoj izjavi , datoj ilustrovanom listu ‘’ Nedelja ‘’ 1930. godine , Dragutinović je rekao ovo o svom romanu. ‘’ Junak je kao što znate, jedan profesor, mladi nastavnik, koji odlazi u gimnaziju sa punim kuferom iluzija. On postavlja sebi jedno vrlo opasno pitanje : Može li čovek da ostane do kraja pošten ? i dolazi do saznanja da čovek ima da bude hulja ili da propadne. Ali on ne možed a bude hulja , ne možed a bude nepošten - jedino njegovo nasledstvo od oca. On luta, pada, ustaje. Mladi, rano osedeli Don Kihot. Na kraju knjige - pošto je proveo junaka kroz sve moguće muke i ljubavne pustolovine - autor je u očajanju i ne zna šta da čini sa njim - da li da mu gurne pištolj u ruku ili da ga ostavi gde na polju , spasavajući se skokom iz voza , koji putuje moravskom dolinom, recimo. ‘’
Kroz ceo roman, Dragutinović daje sebe : romantičara , sanjara i skeptika. Duševna talasanja glavnog junaka romana - to su istovremeno kolebanja Dragutinovića i njegove savremene generacije.
mek povez, format 15 x 23 cm , ćirilica, 350 strana