Žanr: Drama
Autor: Strani

Autor:: Kamenko Rašeta
Žanrovi:: Drama
Izdavač:: Književna omladina Srbije
Godina izdanja:: 2017.
Broj strana: 220
Pismo: Latinica
Povez: Mek
Format: 21 cm

Želite li saznati nešto više o "mitu o normalnosti", odnosno o zabludi da postoje s jedne strane normalni ljudi a s druge patološke osobe mučene raznim "abnormalnim stanjima", i želite li se uputiti u misteriozni svet čovekove psihe, obavezno pročitajte ovu malo je reći uzbudljivu psihološku ispovest, ali, istovremeno, i neopisivo iskrenu, toplu i altruističku priču.

,,U duhu civilizacije u kojoj živimo, koja predstavlja jednu digitalnu, interaktivnu i vizuelnu civilizaciju, mi sebe prepoznajemo u ritmu haotičnosti sveta koji nas okružuje, u ruhu njegove posesivnosti i svojevrsne egzaltiranosti. Zaraznog nemira. Šta god današnji čovek radi, radi kao u nekoj groznici da bi bio lepši, bolji, uspešniji, bogatiji, viđeniji, i sve ovisniji o standardima ponašanja koje mu nameće društvo, okolina, mediji, i njegova ogromna želja. Izgubio je sposobnost i mudrost postizanja unutrašnjeg sklada na jedan dublji, bezinteresni način.

Zato se autor ovog kompleksnog romana s razlogom pita: da li je čitav svet u stanju latentnog ludila?

Jer u svetu velikih promena i dinamike, nestalih vrednosti i relativističkog haosa, sve je više onih koji se zatvaraju u singularnost vlastitih svetova i ega. Nalaze svoje male hobitske rupe u kojima ne žele da ih niko uznemirava. Njihov svet je u granicama njihovog ega. I dalje ne idu. Oni su iluzije. Apstrakcije koje koriste velikim manipulatorima koji pokreću točak zla u svetu koji polako i sigurno melje supstancu ljudske slobode, dok čovečanstvo ne dođe do kritične tačke u kojoj će morati da se probudi da bi opstalo. Ali je problem što u mamurluku većina neće ni znati odakle dolazi opasnost, jer su slepi, jer su prespavali još jednu veliku uvertiru u novu istorijsku dramu totalitarizma koji će se u skladu sa mentalitetom poludele mase jednom proučavati kao doba ,,demokratske neslobode’’.

Tome u prilog govori tvrdnja autora ove divne knjige, da su tkz.‘’psihičke bolesti’’ - ,, prisutne u svakome od nas, i da su zajedno s nama "ludima", u suštini i uglavnom, proizvodi i odrazi u ogledalima - patogenih društava u kojima živimo.’’
Kao i u prethodnom romanu, i u ovom se oseća izraženo životno iskustvo autora, proživljene situacije i sudbine koje je autor izbliza upoznao. Iskustvo traumatične ere gubitka, za sve ljude podjednako.

,,Još će ti trebati suze’’ je roman koji predstavlja njegov dug ocu, roman koji je morao biti napisan."