Javni podaci

• Član od: 13. 05. 2013.
• Poslednja aktivnost: 01. 01. 2020. u 14:29
• Status:
• Omiljeni citat: Svako ima nekog koga nema.
• Ukratko o članu: Можда спава
  
  Заборавио сам јутрос песму једну ја.
  Песму једну у сну што сам сву ноћ слушао:
  Да је чујем узалуд сам данас кушао,
  Као да је песма била срећа моја сва.
  Заборавио сам јутрос песму једну ја.
  
  У сну своме нисам знао за буђења моћ,
  И да земљи треба сунца, јутра и зоре;
  Да у дану губе звезде беле одоре;
  Бледи месец да се креће у умрлу ноћ.
  У сну своме нисам знао за буђења моћ.
  
  Ја сад једва могу знати да имадо�
  сан.
  И у њему очи неке, небо нечије,
  Неко лице не знам какво,можда дечије,
  Стару песму,старе звезде, неки стари дан,
  Ја сад једва могу знати да имадо�
  сан.
  
  Не сећам се ничег више, ни очију ти�
  :
  Као да је сан ми цео био од пене,
  Ил\\\' те очи да су моја душа ван мене;
  Ни арије, ни свег другог, што ја ноћас сни�
  :
  Не сећам се ничег више, ни очију ти�
  .
  
  Али слутим, а слутити још једино знам.
  Ја сад слутим за те очи да су баш оне
  Што ме чудно по животу воде и гоне:
  У сну дођу да ме виде шта ли радим сам.
  Али слутим, а слутити још једино знам.
  
  Да ме виде, дођу очи, и ја видим тад
  И те очи, и ту љубав, и тај пут среће;
  Њене очи, њено лице, њено пролеће
  У сну видим, али не знам што не видим сад.
  Да ме виде, дођу очи, и ја видим тад:
  
  Њену главу с круном косе и у коси цвет,
  И њен поглед што ме гледа као из цвећа,
  Што ме гледа, што ми каже да ме осећа,
  Што ми брижно пружа одмор и нежности свет,
  Њену главу с круном косе и у коси цвет.
  
  Ја сад немам своју драгу, и њен не знам глас;
  Не знам место на ком живи или почива;
  Не знам зашто њу и сан ми јава покрива;
  Можда спава, и гроб тужно негује јој стас,
  Ја сад немам своју драгу, и њен не знам глас.
  
  Можда спава са очима изван сваког зла,
  Изван ствари, илузија, изван живота,
  И с њом спава, невиђена, њена лепота;
  Можда живи и доћи ће после овог сна.
  Можда спава са очима изван сваког зла.