Javni podaci

• Član od: 27. 07. 2014.
• Poslednja aktivnost: 10. 12. 2020. u 06:19
• Status:
• Omiljeni citat: Izmislili su milion načina da vreme prođe, a ni jedan jedini da se zaustavi. Što se mene tiće, više i ne moraju da rade na tome. Ovo baš nisu neka vremena za zaustavljanje…
• Ukratko o članu: *Možda nisam maher da odmah procenim ljude, al’ puštam da im jezici odrede mesto u mom životu.\r
  \r
  *Jednom su mi rekli da osobe poput mene nikada ne nađu mir i da celi život jure neku svoju iluziju.\r
  \r
  *Tako je to sa lovom. Ne možeš je imati ni previše ni premalo. Nikad tako puno da je ne bi poželeo još, i nikad tako malo da ne bi moglo biti i manje. To pouzdano znam.\r
  \r
  *Kad su znali da prodaju maglu, valjda će znati i da kupe polovne snove, mada nikako ne mogu da smislim cenu koja bi pokrila troškove saznanja da smo odmalena sanjali u prazno.\r
  \r
  *Treba ubiti vreme do jutra… Dobro bi mi došao neki saučesnik za taj zločin…\r
  \r
  *Ovih dana mi, doduše, svi govore da im delujem nekako umorno, ali ti znaš da je to kod mene pobrkano kao instalacije u ruskom soliteru, i da retko pokazujem ono što stvarno osećam, vrag da me nosi.\r
  \r
  *Sve što ima da se kaže stalo je u manje od pet minuta… tek kada proživiš pesmu, shvatiš njenu pravu vrednost i genijalnost… Život je bas bezveze… i vreme… i ljudi.\r
  \r
  *„Zauvek“ je, ipak, samo reč.. Velike reči obično imaju malu grešku i smanjuju se za mrvičak svaki put kad ih izgovoriš. Ni od mog „zauvek“ nije ostalo bog zna šta.\r
  \r
  *Ma uzalud…\r
  Uz život se na prilaže uputstvo za upotrebu, i svako to odredi kako ume;\r
  zanemi tamo gde bi drugi viknuo, nasmeje se gde bi drugi zaplakao, uvredi se tamo gde bi se drugi obradovao…\r
  Uđe u pogrešan vagon, siđe stanicu pre, ili kasnije…\r
  Pokoleba se, samo prebaci veslo iz ruke u ruku, a struja ga odnese presudno dalje, odredi drugo mesto na kom će pristati.