Gradac 154 - 155KrstašiMeki povezOd stvaranja hrišćanstva, na evropsku istoriju ništa nije uticalo tako snažno sa Istoka kao krstaški pokret. Jedno od nasleđa krstaških ratova je odnos između katolika i istočne crkve, kao i između hrišćana, Jevreja i muslimana. Mnogi u islamskom svetu smatraju da su krstaši inicirali vekovnu evropsku agresiju i eksploataciju Istoka. Liberalna Evropa zna za varvarstvo, surovost i fanatizam krstaša. Ipak, opravdanje za njihove postupke nalaze u muslimanskoj agresiji na Vizantiju. Međutim, u vizantijskim Grcima krstaši su našli slabe saveznike. Zapadnjaci su uporno odbijali da je njihova motivacija pohoda na Istok naseljavanje Levanta ili profit bilo koje vrste. Uvek je naglašavano da je najvažniji, jedini cilj krstaške akcije rekonkvista i čuvanje Svetih mesta. Ako je Jerusalimsko kraljevstvo i bilo neka vrsta kolonije, ona je imala prvenstveno ideološku, a ne privrednu pozadinu. Neki današnji proučavaoci krstaškog pokreta prave paralelu sa cionizmom i stvaranjem Države Izrael. Za Jevreje, razumljivo, smisao stvaranja te države ima dublji i potpuno drugačiji smisao. Bez obzira na pretpostavke istoričara, činjenica je da su mnogi krstaši odlazili u pohod na Istok, ne zbog apela Vatikana, već zbog želje za brzim sticanjem bogatstva. Iako je cilj osam krstaških ratova bila kontrola Svetih mesta u Palesini, osvajanja Istoka odvijala su se na daleko širem prostoru od Severne Afrike, preko ostrva istočnog Mediterana i vizantijskih zemalja, gde je uspostavljeno Latinsko carstvo. I to ukazuje više na ekonomski, nego na ideološki motiv. Među teološkim i političkim teoretičarima razvila se još jedna zanimljiva polemika: u kojoj meri je dozvoljena surovost u ratu, ako su ciljevi „uzvišeni“, kao što je, na primer, oslobađanje „svetih mesta“? Čak se i sopstvena smrt u ratu ocenjuje kao put da se stigne u carstvo nebesko koje se drugačije ne bi moglo dostići. Istorija se ne ponavlja, kreće se spiralno. Nekada nam se čini da je prepoznajemo, ali to nije ono što smo mislili. Nova kretanja u islamskom svetu prisiliće Zapad da preispita teoriju pozitivne energije i pronađe pravi odgovor. Zato stalno proučavanje značenja krstaškog pokreta mogao bi da dovede do novih, uspešnijih i spasonosnih saznanja.Časopis „Gradac” je osnovan 1974. godine. Izdavači su Dom kulture Čačak i Umetničko društvo „Gradac“. Izdavanje časopisa su pomagali Ministarstvo za kulturu Srbije i Grad Čačak.RedakcijaMilosav Marinović, Vladan Matijević i Savo StijepovićUrednik časopisaBranko KukićGrafička opremaMile GrozdanićŠtampano ćirilicomFormat časopisa: 17,5 x 24 cm8/15