pregleda

Čaj od zove - cvet


Cena:
200 din
Želi ovaj predmet: 2
Stanje: Novo
Garancija: Ne
Isporuka: DExpress
Plaćanje: Pouzećem

Ukoliko nemate otvoren nalog, ovaj predmet možete kupiti i putem telefona 011 404 7 818 (radnim danima od 10 do 18h)

Operateru izdiktirajte broj predmeta: 51108413

Prodavac Pravno lice

Chamomilla (30)

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 65

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

Chamomilla vam nudi najsvežiji čaj od cveta zova (Sambuci flos). Način pripreme čaja od zove: U ključaloj vodi Supenu kašiku čaja preliti sa 2 dcl ključale vode, poklopiti i ostaviti da stoji 30 min. pa procediti. Piti tri puta dnevno pre jela po 2 dcl nezaslađenog čaja.

Zova - opis biljke:

Familija: Sambucaceae Narodna imena: zova, bzova, bazga, baz. Zova je grm ili manje drvo, visine do 5 (10) m, sa plitkim površinskim korenom. Cveta u junu. Plodovi crnoljubičasti, zreli u septembru. Pretežno se razvija na mezofilnim, svetlim i toplim staništima. Za podlogu nalazi humozna i sveža zemljišta, bogata humusom i azotom. Obično su to staništa lužnjaka-poljskog jasena, kitnjaka-graba, submontana i brdske bukve. Sreće se na otvorenijim površinama, živicama, obodima šuma, šikarama oko naselja, a naročito na sečištima i požarištima. Retko iznad 1000 m nadmorske visine. Na prostorima Vojvodine naseljava šumske biljne zajednice. Rasprostranjena je na padinama Fruške gore, Vršačkih planina, Deliblatskoj peščari na Sremskom lesnom platou i dr. Ekološki indeksi: V-3; K-3; N-4; S-3; T-4. Zova je lekovita biljka od koje su se pojedinačno koristili svi njeni organi, čak i mezgra. Poznavajući široku upotrebu mezgre zove u izradi narodnih melema, Tucakov (1978) je sa svojim saradnicima, na osnovu projekta KOMNIS-a, ispitivao fitoncidno delovanje zelenih delova kore zove. Ph. Serb. I, II i Ph. Jug. I, II, pored brojnih stranih farmakopeja, kao oficinalnu drogu propisivale su cvet zove (Sambuci flos). Samo Ph. Serb. I od naših farmakopeja propisivala je i sok dobijen iz svežih plodova zove (Succus Sambuci inspissatus). Cvetovi zove i danas imaju primenu i koriste se u modernoj fitoterapiji. Ubrajaju se u heteozidne droge, jer su im glavne lekovite materije flavonoidni glikozidi sa rutinom kao glavnom komponentom, potom sadrži hiperozid i izokvercitrin, kafenu, hlorogensku i ferula kiselinu, sluzi, triterpena, malo tanina i etarskog ulja (oko 0,4%). Etarsko ulje ima preko 60 komponenata određenog farmakološkog delovanja. Tamna boja plodova potiče od antocijanskih materija, a oni sadrže još i šećere, pretežno glikozu i fruktozu, tanine, organske kiseline, vitamine B1, B2 i C, karotenoide, pektine i mineralne soli. Osnovno delovanje cvetova zove je dijaforetično i diuretično. Stimuliše rad znojnih žlezda, naročito kada se kombinuje sa lipom. Koristi se samostalno ili u kombinaciji, najčešće u obliku čaja. Tekst preuzet iz knjige `Lekovite biljke Vojvodine`.


Predmet: 51108413
Chamomilla vam nudi najsvežiji čaj od cveta zova (Sambuci flos). Način pripreme čaja od zove: U ključaloj vodi Supenu kašiku čaja preliti sa 2 dcl ključale vode, poklopiti i ostaviti da stoji 30 min. pa procediti. Piti tri puta dnevno pre jela po 2 dcl nezaslađenog čaja.

Zova - opis biljke:

Familija: Sambucaceae Narodna imena: zova, bzova, bazga, baz. Zova je grm ili manje drvo, visine do 5 (10) m, sa plitkim površinskim korenom. Cveta u junu. Plodovi crnoljubičasti, zreli u septembru. Pretežno se razvija na mezofilnim, svetlim i toplim staništima. Za podlogu nalazi humozna i sveža zemljišta, bogata humusom i azotom. Obično su to staništa lužnjaka-poljskog jasena, kitnjaka-graba, submontana i brdske bukve. Sreće se na otvorenijim površinama, živicama, obodima šuma, šikarama oko naselja, a naročito na sečištima i požarištima. Retko iznad 1000 m nadmorske visine. Na prostorima Vojvodine naseljava šumske biljne zajednice. Rasprostranjena je na padinama Fruške gore, Vršačkih planina, Deliblatskoj peščari na Sremskom lesnom platou i dr. Ekološki indeksi: V-3; K-3; N-4; S-3; T-4. Zova je lekovita biljka od koje su se pojedinačno koristili svi njeni organi, čak i mezgra. Poznavajući široku upotrebu mezgre zove u izradi narodnih melema, Tucakov (1978) je sa svojim saradnicima, na osnovu projekta KOMNIS-a, ispitivao fitoncidno delovanje zelenih delova kore zove. Ph. Serb. I, II i Ph. Jug. I, II, pored brojnih stranih farmakopeja, kao oficinalnu drogu propisivale su cvet zove (Sambuci flos). Samo Ph. Serb. I od naših farmakopeja propisivala je i sok dobijen iz svežih plodova zove (Succus Sambuci inspissatus). Cvetovi zove i danas imaju primenu i koriste se u modernoj fitoterapiji. Ubrajaju se u heteozidne droge, jer su im glavne lekovite materije flavonoidni glikozidi sa rutinom kao glavnom komponentom, potom sadrži hiperozid i izokvercitrin, kafenu, hlorogensku i ferula kiselinu, sluzi, triterpena, malo tanina i etarskog ulja (oko 0,4%). Etarsko ulje ima preko 60 komponenata određenog farmakološkog delovanja. Tamna boja plodova potiče od antocijanskih materija, a oni sadrže još i šećere, pretežno glikozu i fruktozu, tanine, organske kiseline, vitamine B1, B2 i C, karotenoide, pektine i mineralne soli. Osnovno delovanje cvetova zove je dijaforetično i diuretično. Stimuliše rad znojnih žlezda, naročito kada se kombinuje sa lipom. Koristi se samostalno ili u kombinaciji, najčešće u obliku čaja. Tekst preuzet iz knjige `Lekovite biljke Vojvodine`.
51108413 Čaj od zove - cvet

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.