Opevana u pesmama, inspirativna, opojnog mirisa koji unosi mir i donosi dobro raspoloženje, [b]čaj od cveta lipe[/b] ([i]Tiliae flos[/i]) je sedativni čaj, relaksant koji kod prehlada sprečava spazam u disajnim organima. Preporučuje se kod povećanog pritiska, migrena, histerija i grozničavih stanja. Daje se kod povišene temperature jer izaziva znojenje. Zbog prijatne arome, [b]čaj od lipe[/b] se može piti i kao napitak za uživanje. Njena primena nije ograničena zbog toga što ne može izazvati tegobe usled preterane upotrebe. Bebe okupane u čaju od lipe mirno spavaju, pa to treba koristiti u prvim nedeljama dok imaju grčeve. [b]Način pripreme: U ključaloj vodi[/b] Supenu kašiku čaja preliti sa 2 dcl ključale vode, poklopiti i ostaviti da stoji 30 min. pa procediti. Piti tri puta dnevno pre jela po 2 dcl nezaslađenog čaja.

Lipa [b]- opis biljke[/b]:

Familija: [i]Tiliaceae[/i] Narodna imena: crna lipa, divija lipa, šumska lipa [b]Lipa[/b] je fanerofitna biljka, visine do 35 m, sa širokom i gustom krošnjom. Kora starijeg stabla uzdužno ispucala. Lišće okruglasto do jajasto, po obodu testerasto. Cvetovi su žuti, mirisni, sakupljeni (2-5) u visećoj cvasti sa priperkom. Cveta u maju, a plodonosi u avgustu i septembru. Dobro uspeva na svežim, humoznim zemljištima neutralne reakcije i na terenima sa dovoljno vazdušne vlage. Osetljivija je na mrazeve i pozne niske temperature. Dobro se razvija na zasenjenim mestima. Javlja se kao stablimično primešana vrsta na različitim staništima, odnosno u raznolikim šumskim fitocenozama. Uglavnom u regionu brdske bukove šume, u fitocenozama koje nisu potpuno sklopljene (vrsta polusenke). U Vojvodini je rasprostranjena u šumskim predelima Fruške gore i Deliblatske peščare. Ekološki indeksi: V-3; K-3; N-3; S-2; T-4. Lipa je najviše upotrebljavana lekovita biljka kako u narodnoj, tako i u školskoj medicini. Droga se sastoji od osušenih žuto-zelenih cvasti sa priperkom od oficinalnih vrsta lipe [i]Tilia platyphyllos Scop[/i]. i [i]T. cordata Mill[/i]. Prema Tucakovu (1950), bilo je godina kada je Jugoslavija izvozila po 50 vagona godišnje cveta lipe, od čega 35 vagona cveta crne lipe ([i]T. platyphyllos[/i]), koja se inače u terapiji više ceni od bele lipe ([i]T. cordata[/i]). Iz Vojvodine su se najveće količine ove droge sakupljale sa Fruške gore i na Deliblatskom pesku. Cvet lipe sadrži oko 2% tanina, preko 1% raznih flavonoida (rutin, hiperozid, kvercitrin, izokvercitrin, ramnoglikozid — kvercetinglikozidi; potom astragalin, tilirozid, 3-gluko-7-ramnozid — kempferolglikozidi), leukoantocijanidine, malu količinu (oko 0,02%) etarskog ulja od koga potiče prijatan miris cveta lipe; glavni sastojak ulja je seskviterpenski alkohol farnezol, od koga potiče karakteristični miris. Droga sadrži još i oko 10% sluzi, potom karotenoide, vitamine C, E druge supstancije. Ovako složen hemijski sastav droge doprinosi da ona ima vrlo široku terpijsku primenu. Ona je sedativ, spazmolitik, dijaforetik, diuretik, blag adstringens. Sastojak je oficijalne čajne mešavine za znojenje ([i]Species diaphoreticae[/i]), jer podstiče lučenje znoja, zahvaljujući glikozidima, ublažava i sprečava nadražaj na kašalj, zahvaljujući sluzi. Koristi se i kao ađuvens uz terapiju antibioticima. Tekst preuzet iz knjige `Lekovite biljke Vojvodine`.