ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 109
Jezik: Engleski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Knjiga „The Great Terror“ (u prevodu: Veliki teror, podnaslov prvog izdanja: Staljinova čistka tridesetih) je epohalno istorijsko i političko delo britansko-američkog istoričara i pisca Roberta Konkvesta (Robert Conquest). Prvi put je izdata 1968. godine u izdanju kuće Macmillan u Londonu, dok je njeno čuveno, dopunjeno i konačno izdanje objavljeno 1990. godine pod naslovom The Great Terror: A Reassessment, nakon što su sovjetske arhive delimično otvorene tokom Glasnosti.Ovo delo ne predstavlja samo istorijsku hroniku, već zastrašujući anatomski rez jednog od najmračnijih perioda 20. veka, koji je po prvi put zapadnom svetu ogolio stvarne razmere totalitarnog mehanizma.

Pre nego što je Konkvest objavio ovo delo, zapadna javnost i mnogi intelektualci su na događaje u Sovjetskom Savezu tokom 1930-ih gledali kroz maglu propagande, sumnji i ideološke zaslepljenosti. „The Great Terror“ probija tu blokadu i postavlja duboka, uznemirujuća pitanja:Matrica apsolutne poslušnosti: Kako je moguće ubediti milione ljudi da preko noći poveruju kako su njihovi heroji revolucije, najviši vojni generali i najbliži prijatelji zapravo „strani špijuni“ i „izdajnici domovine“? Knjiga dešifruje psihološki mehanizam iza čuvenih Moskovskih procesa, ostavljajući čitaoca pred zagonetkom: kako totalitarni sistem uspeva da natera čoveka da na montiranom suđenju sam prizna i zahteva sopstvenu smrtnu kaznu za zločine koje nikada nije počinio?Nevidljiva mašinerija čistki: Konkvest ne piše samo o suđenjima liderima partije, već vas vodi u duboke, tihe slojeve društva – među obične radnike, seljake, pisce i naučnike. Tekst hirurški precizno mapira kako se strah uvlači u svaku poru svakodnevnog života, gde jedna jedina reč izgovorena u šapatu ili anonimna prijava komšije znači nagli nestanak u gluvo doba noći.Geografija Gulaga: Šta se zaista dešavalo iza bodljikavih žica u nepreglednim prostranstvima Sibira? Delo rekonstruiše skrivenu ekonomiju i mrežu radnih logora, pokušavajući da reši jednu od najvećih i najkontroverznijih zagonetki moderne istorije – tačan, milionski broj ljudskih sudbina koje su trajno ugašene u ovom procesu.Logika jednog uma: Na samom vrhu ove piramide straha stoji samo jedan čovek. Knjiga pokušava da prodre u psihološki profil Josifa Staljina, ostavljajući čitaocu da sam prosudi: da li je Veliki teror bio čin paranoidnog ludila pojedinca, ili hladna, racionalna i proračunata politička strategija za postizanje apsolutne, neprikosnovene moći?

Robert Konkvest je bio fascinantna figura – istoričar, diplomata, ali i priznati pesnik i pisac naučne fantastike. Tokom Drugog svetskog rata radio je u britanskoj obaveštajnoj službi i bio svedok uspostavljanja komunističkih režima u Istočnoj Evropi (naročito u Bugarskoj), što je u njemu probudilo doživotnu opsesiju proučavanjem sovjetskog sistema.Ono što Konkvesta čini gigantom istoriografije jeste njegova neverovatna intuicija. Kada je pisao knjigu 1960-ih, sovjetske arhive su bile pod najstrožim ključem. Oslanjajući se na fragmente svedočenja, zvaničnu štampu i retke prebegle izveštaje, on je uspeo da sklopi mozaik koji je bio toliko tačan da su se njegove procene i analize pokazale gotovo bezgrešnim kada su trideset godina kasnije, padom komunizma, zvanični dokumenti KGB-a konačno ugledali svetlost dana. Kada su ga nakon otvaranja arhiva 1990. godine pitali da li želi da promeni nešto u novom izdanju knjige, njegov izdavač je predložio duhovit podnaslov: „Jesam li vam rekao?“. Konkvest je pokazao da se istorijska istina može otkriti čak i kada je zatrpana najgušćim slojevima državne tajne.