pregleda

Velibor Vidaković - Memoareske, novo


150 din
Cena:
75 din
Želi ovaj predmet: 1
Stanje: Nekorišćen
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
DExpress
Lično preuzimanje
Plaćanje: Ostalo (pre slanja)
Lično
Grad: Beograd-Savski venac,
Beograd-Savski venac
Prodavac

KnezOliver (1761)

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 2727

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

Godina izdanja: Ostalo
ISBN: 978-86-88951-17-3
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Iz recenzije
U svojoj knjizi „Memoareske“, autor je pronašao jedan nov, nenametljiv, prirodan način da se otvori prema apsurdima i zagonetkama sopstvene biografije i pri tom ostvari, posle niza naslova, još jednu originalno koncipiranu knjigu. Od naj ranijih sećanja iz detinjstva, mladosti i prvih ozbiljnih životnih zadataka, pripovedač momente svog bivanja iznosi pred čitaoca sa sebi svojstvenim minimalizmom i smislom za duhoviti detalj.

80 strana, format 11*22 cm, broš
Iz knjige
TEK ČETIRI GODINE A VEĆ LjUBAVNI OČAJ
U kući je živela devojka. Pomagala je da se prostre veš, ljuštila je krompire i tresla tepih. Već od prvog dana je osvojila moje srce. Odnosila se prema meni kao prema muškarčini, tako da sam je smatrao svojom. Nisam mario za razliku u godinama! Jedno vreme je sve teklo kako valja. Obično bi me jutrom devojka odozdo pratila pogledom dok se niz stepenice spuštam do kujne, pa bi mi uz smeh doviknula:
– Koga to vidim?!
Po sebi se razume, da sam u ranoj mladosti sa tek četiri godine bio romantičar par excellence: verovao sam u nenarušivu silu što za uvek spaja dve duše i uzdiže ih do zvezdanih visina čednosti.
Jedne zimske večeri, svi ukućani sem devojke bejahu otišli u pozorište; prava prilika da ja i devojka nesmetano spojimo duše. Znao sam gde ću da je nađem: ponajviše je provodila vreme u kujni pored toplog šporeta. I znao sam šta mi valja činiti. Trebalo je samo da iz hodnika bez kucanja banem u kujnu i bez reči padnem joj u krilo. Sve ostalo bismo prepustili onoj nenarušivoj sili. Da je iznenadim, ja se na prstima prikradem. Zavirim kroz debelo mat staklo na vratima i nazirem je tamo kao u izmaglici. Odlučno hvatam kvaku, da grunem na vrata.
Ali vrata ni makac. Zaključala! Pokucam. Ništa. Krenem da lupam po staklu. Viknem: ‘Otvori mi!’ Odande ćutac. Slutim najgore. Ko zna s kim je ona tamo! Zar pored mene živog?! Besan, levom šakom udarim svom snagom po staklu. Staklo se raspukne, vena presečena, mlaz krvi. Ožiljak na ruci još čuvam; i kadgod me neko upita otkud mi, ja samo kažem: devojka mi zaspala pored šporeta. A šta drugo

Molim Vas da u polje `svrha uplate` upišete Vaše korisničko ime sa Kupinda da bih mogao da evidentiram uplatu. Hvala.
Dodatni troškovi za slanje knjiga poštom:
- poštarina 102 din
- veće knjige i tvrd povez 133 din
- Velike monografije prema cenovniku pošte
- slanje DExpress: 240 dinara
Posle neuspelog slanja pošiljke na Kosovo, u Pošti su mi objasnili da trenutno postoji problem sa njihovom carinom, pa sam za sada onemogućen da na Kosovo šaljem pošiljke.

Predmet: 24877961
Iz recenzije
U svojoj knjizi „Memoareske“, autor je pronašao jedan nov, nenametljiv, prirodan način da se otvori prema apsurdima i zagonetkama sopstvene biografije i pri tom ostvari, posle niza naslova, još jednu originalno koncipiranu knjigu. Od naj ranijih sećanja iz detinjstva, mladosti i prvih ozbiljnih životnih zadataka, pripovedač momente svog bivanja iznosi pred čitaoca sa sebi svojstvenim minimalizmom i smislom za duhoviti detalj.

80 strana, format 11*22 cm, broš
Iz knjige
TEK ČETIRI GODINE A VEĆ LjUBAVNI OČAJ
U kući je živela devojka. Pomagala je da se prostre veš, ljuštila je krompire i tresla tepih. Već od prvog dana je osvojila moje srce. Odnosila se prema meni kao prema muškarčini, tako da sam je smatrao svojom. Nisam mario za razliku u godinama! Jedno vreme je sve teklo kako valja. Obično bi me jutrom devojka odozdo pratila pogledom dok se niz stepenice spuštam do kujne, pa bi mi uz smeh doviknula:
– Koga to vidim?!
Po sebi se razume, da sam u ranoj mladosti sa tek četiri godine bio romantičar par excellence: verovao sam u nenarušivu silu što za uvek spaja dve duše i uzdiže ih do zvezdanih visina čednosti.
Jedne zimske večeri, svi ukućani sem devojke bejahu otišli u pozorište; prava prilika da ja i devojka nesmetano spojimo duše. Znao sam gde ću da je nađem: ponajviše je provodila vreme u kujni pored toplog šporeta. I znao sam šta mi valja činiti. Trebalo je samo da iz hodnika bez kucanja banem u kujnu i bez reči padnem joj u krilo. Sve ostalo bismo prepustili onoj nenarušivoj sili. Da je iznenadim, ja se na prstima prikradem. Zavirim kroz debelo mat staklo na vratima i nazirem je tamo kao u izmaglici. Odlučno hvatam kvaku, da grunem na vrata.
Ali vrata ni makac. Zaključala! Pokucam. Ništa. Krenem da lupam po staklu. Viknem: ‘Otvori mi!’ Odande ćutac. Slutim najgore. Ko zna s kim je ona tamo! Zar pored mene živog?! Besan, levom šakom udarim svom snagom po staklu. Staklo se raspukne, vena presečena, mlaz krvi. Ožiljak na ruci još čuvam; i kadgod me neko upita otkud mi, ja samo kažem: devojka mi zaspala pored šporeta. A šta drugo
24877961 Velibor Vidaković - Memoareske, novo

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.