Godina izdanja: 2010
ISBN: 978-86-80629-51-3
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Naslov: Muci: Ljubomir Draškić ili živeti u pozorištu
Autor: Feliks Pašić
Izdavač: Beograd: Muzej pozorišne umetnosti Srbije
Pismo: latinica
Br. strana: 269; ilustrovano
Format: 25 cm
Povez: tvrdi, prošiveno
Tiraž: 700

Knjiga je odlično očuvana - nekorišćena.

Feliks Pašić, autor obimne zbirke monografija o našim pozorišnim ličnostima, poglavito o glumcima u ovoj knjizi, na izvestan način polazi od pitanja: Ko je u stvari (bio) Ljubomir Draškić? Po tragu tog samo naoko jednostavnog pitanja kreće traganje u ovoj knjizi koja ne romansira, ne esejizira, ne izvodi gotove zaključke, niti se trudi da oblikuje skice za jedan dovršeni ljudski portret. Autor odgovara na pitanja koja je sâm sebi postavio kada se poduhvatio složenog posla Mucijevog biografa ili, bolje reći, onoga ko u kakvu-takvu celinu pokušava da složi priloge za biografiju Ljubomira Draškića.
Priča je zasnovana na dokumentarnoj građi, usmenoj i pisanoj: autorovim razgovorima sa Draškićem, Draškićevim razgovorima sa drugima, različitim napisima u novinama i časopisima koji na bilo koji način mogu rasvetliti činjenice iz života i pozorišnog delovanja Ljubomira Draškića.

Monografiju Muci: Ljubomir Draškić ili živeti u pozorištu objavio je Muzej pozorišne umetnosti Srbije, povodom dana rođenja Draškića, reditelja i dugogodišnjeg upravnika Ateljea 212.
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%94%D1%80%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%B8%D1%9B_%D0%9C%D1%83%D1%86%D0%B8
Љубомир Драшкић Муци (Загреб, 20. јуни 1937 — Београд, 25. јануар 2004) је био српски позоришни, телевизијски и филмски режисер. Четврту (мушку) гимназију у Београду завршава 1955. После две године бављења глумом у Академском позоришту, 1957. је примљен на Академију за позоришну уметност у Београду, на студије режије у класи професора Вјекослава Афрића. Као студент асистира Бојану Ступици у припреми Диренматове „Посете старе даме“, па „Опере за три гроша“... Бојан нагло напушта ЈДП, а Муци , по Бојановој жељи, доводи Оперу до премијере. Изванредан почетак дуге и успешне редитељске каријере настављене на матичној сцени Атељеа 212, као и на другим сценама (укупно 82 позоришне режије) која је трајала све до смрти 24. јануара 2004.