Godina izdanja: 1990
ISBN: 334
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor: Jaroslav Ivaškjevič / Jarosław Iwaszkiewicz
Prevod i predgovor: Petar Vujičić
Izdavač: Novi Glas, Banja Luka
Godina: 1990
Obim: 229 str.

Knjiga „Šopen” (polj. Chopin) slavnog poljskog pisca Jaroslava Ivaškjeviča (Jarosław Iwaszkiewicz) jedna je od najpriznatijih i najčitanijih biografskih monografija o velikom kompozitoru Frederiku Šopenu. Na prostorima bivše Jugoslavije najpoznatije izdanje ove knjige objavila je izdavačka kuća Novi glas iz Banja Luke 1990. godine, u prevodu sa poljskog jezika i uz predgovor čuvenog prevodioca Petra Vujičića.

Ivaškjevič, koji je i sam imao čvrsto muzičko obrazovanje, ne pristupa pisanju ove biografije kao suvi, strogi muzykolog. Njegovo delo je duboko intiman, esejistički i visoko književni portret kompozitora. Autor se primarno oslanja na autentična pisma samog Šopena, kao i na svedočanstva njegovih savremenika. Na taj način pokušava da očisti Šopenov lik od lažnih legendi, patetike i preterane sentimentalnosti kojom je njegova biografija decenijama obrastala. Umesto komplikovanih muzikoloških analiza i grafikona, tekst obiluje anegdotama, psihološkim zapažanjima i oštrim, ali pravednim karakteristikama ljudi koji su okruživali Šopena. Iz svakog reda provejava autorovo ogromno poštovanje i ljubav prema kompozitorovom geniju.


Jaroslav Ivaškjevič (Jarosław Iwaszkiewicz, 1894–1980) bio je jedan od najvažnijih, najplodnijih i najuticajnijih poljskih književnika 20. veka. Tokom duge karijere pisao je poeziju, romane, pripovetke, drame, eseje i muzičke kritike. Četiri puta je bio nominovan za Nobelovu nagradu za književnost.

Rođen je u današnjoj Ukrajini. Studirao je pravo u Kijevu, ali istovremeno i muziku na konzervatorijumu. To duboko muzičko obrazovanje obeležiće čitav njegov književni rad. Nakon Prvog svetskog rata prelazi u Varšavu. Tamo 1918. godine postaje suosnivač „Skamandera”, najvažnije avangardne pesničke grupe u poljskoj istoriji. Između dva svetska rata radio je u diplomatiji. Služio je u ambasadama Poljske u Kopenhagen i Briselu. Uspeo je da ostane vodeća figura poljske kulture i nakon Drugog svetskog rata, tokom komunističkog režima. Dugo je bio predsednik Saveza pisaca Poljske i urednik uticajnog časopisa Mesečnik književni (Twórczość).

Iako je pisao sjajne romane, njegova kraća proza smatra se vrhuncem poljske književnosti. Njegove pripovetke su psihološki složene, suptilne i često melanholične. Zbog muzičke pozadine, njegove rečenice imaju specifičan ritam. Zvukovi, melodije i atmosfera igraju ključnu ulogu u njegovoj prozi. Njegova dela najčešće istražuju teme starosti, prolaznosti vremena, neostvarenih ljubavi i neizbežnosti smrti.

Njegova proza je bila izuzetno filmična, a slavni poljski reditelj Andžej Vajda ekranizovao je neka od njegovih najboljih dela:
- „Gospođice iz Vilka” (Panny z Wilka) i „Breza” (Brzezina): Kultne pripovetke koje je Vajda pretočio u svetski poznate filmove.
- „Slava i hvala” (Sława i chwała): Njegov monumentalni trosveščani istorijski roman o sudbini poljske inteligencije kroz prvu polovinu 20. veka.
- „Majka Jovanka Anđeoska” (Matka Joanna od Aniołów): Pripovetka o religioznom ludilu u samostanu, po kojoj je Jerži Kavalerovič snimio remek-delo poljske kinematografije.

Ivaškjevič je ostao upamćen kao aristokrata duha i pisac koji je uspeo da spoji tradiciju evropskog humanizma sa turbulentnim promenama modernog doba.