ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2007
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

2007 novosti Beograd 299 strane veći format 24cm bogato ilustrovano odlično očuvano ispisano ime



Jedan čovek , jedna revolucija Borislav Bora Lalić je kao student prava morao da radi da bi finansirao studije, tako da je počeo kao noćni portir u velikoj novinskoj agenciji Tanjug.

Ali, rečeno rečnikom Miloša Crnjanskog, `slučaj komedijant` ga je odveo na staze novinarstva, i to vrhunskog i do prijateljstava do kojih je kao student mogao samo da sanja.

Zanimljiv je njegov odnos prema Fidelu Kastru.

`Počeo sam članak ovim rečim: `Kampanja za proizvodnju 10 miliona tona šećera očigledno neće uspeti. Fidel Kastro kad je pravio taj plan od 10 miliona tona očigledno je više bio u oblacima nego na plantažama šećerne trske. Međutim, ne treba dovoditi u pitanje njegove dobre namere, a treba shvatiti da je možda i on razumeo da je unosnije uvoziti šećer nego revoluciju`. Na moju sreću ili nesreću, Borba je objavila taj članak, a Borba je tada bila organ partije, državni list i Kastro je na jednom mitingu pred 400 000 ljudi napao i mkene i Borbu i Jugoslaviju zbog toga. Posle toga smo se mi sreli, slučaj je udesio da se sretnemo na nekom otvaranju škole na jugu Kube, padala je tropska kiša. . . Fidelu niko nije davao kišobran, niti je to dozvoljavao. . . A onda kada je sišao među novinare, predstavili smo se, onda mi je stavio ruku na rame i rekao: `A to si ti, sad ćemo da kisnemo zajedno. ` Tako je počelo, rekao bih, prijateljstvo`, kaže Lalić.

Zanimljivo je da nije poznavao Če Gevaru, ali je napisao knjigu o njemu.

`Da, Če Gevara je tema jednog veka i čitavog sveta, postao je legenda, ikona mladih revolucionarnih, levih, romantičnih generacija celog sveta. U Meksiku sam upoznao prvu ženu Če Gevare, Hildu Gadeu, Peruanku, sa kojom se on posle razveo. Ali, ona mi je ispričala dragocene priče o Čeu. Kada su ga uhvatili, držali su ga celu noć u bolivijskoj šumi, saslušavali pa streljali, pa su ga prebacili 80 km dalje, u Valjegrande, i tu su odlučivali šta će da rade sa lešom, pa su mu tu i isekli ruke, a onda je tadašnji ministar ukrao te ruke, stavio u teglu i odneo u planinu`, ispričao je Lalić potresnu priču o smrti legende.

Lalić je bio i prijatelj sa nobelovcem Gabrijelom Garsijom Markesom.

`U srećno vreme sam bio dopisnik tamo, u srećno vreme sam se i bavio novinarstvom. Markesa sam upoznao u Meksiku, 1969. godine`, potvrđuje naš vrsni novinar.

Inače, Borislav Lalić je uporedo sa dopisničkim radom u Španiji i Latinskoj Americi, Meksiku, SAD i UN, radio u tadašnjoj Jugoslaviji, postavši član UKS, UNS, objavivši više knjiga od kojih su neki i pravi udžbenici novinarstva. Za svoj rad je i nagrađivan, ali najveća stvar je da je ostavio dubok, neizbrisivi trag u našem novinarstvu, ispisavši mnoštvo zlatnih strana.

Zbog toga, ovaj žurnalistički gorostas, zaslužuje i tv priloge, ali i čitave emisije.