Godina izdanja: 2003
ISBN: 86-7448-170-1
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Берберова, Нина Николаевна, 1901-1993 = Berberova, Nina Nikolaevna, 1901-1993
Naslov Gvozdena žena : biografija baronice Budberg / Nina Berberova ; prevela s ruskog Irena Lukšić
Jedinstveni naslov Железная женщина. scc
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 2003
Izdanje [1. izd.]
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Paideia, 2003 (Beograd : BIGZ)
Fizički opis 302 str. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Lukšić, Irena, 1953- (prevodilac)
Zbirka ǂBiblioteka ǂSabrana dela / [Paideia]
Napomene Prevod dela: Železnaя ženщina
Tiraž 2.000
Napomene uz tekst.
Predmetne odrednice Budberg, Marija Ignjatjevna, 1892-1974 – Biografije

„- Ko je ona? – pitali su me prijateljii kada su čuli za knjigu o mariji Ignjatijevnoj – Zakrebskoj – Benkendorf – Budberg. – Mata Hari? Lu Salome?
Da, bilo je u njoj nešto i od jedne i od druge: od čuvene avanturistkinje, špijunke i filmske junakinje i od ćerke ruskog generala sa magnetizmom koji je privukao Ničea, Rilkea i Frojda. Ali ja ne procenjujem Muru, ne sudim o njoj, ne namećem čitaocu svoje mišljenje o njoj, niti je osuđujem. Trudiću se da o njoj kažem sve što znam.
Tri godine proživele smo zajedno pod istim krovom, i ja sam sačuvala svoje beleške o njoj (ne dnevnik, nego kalendarske beleške i beleške nekih razgovora sa njom); bile smo u dobrim odnosima, ali ne bliske i bez emocionalne obojenosti.“

Nina Nikolajevna Berberova (Sankt Peterburg, 26. jul 1901 – Filadelfija, 26. septembar 1993) je bila ruski pisac i profesor ruskog jezika na privatnom univerzitetu u Nju Hejvenu. Svetsku slavnu stekla je van granica Rusije.
Nina Berberova rođena je u Sankt Peterburg juna 1901. godine. Majka joj je bila Ruskinja, a otac jermenskog porekla. Sa devetnaest godina udaje se za ruskog pesnika Vladislava Hodaseviča, s kojim emigrira u Nemačku. Narednih godina stanovali su kod Hodasevičevih prijatelja u Rimu, Londonu, Pragu, Vaeneciji, Marijenbadu, Belfastu i Sorentu da bi se 1925. preselili u Pariz. Ubrzo počinje da piše kratke priče za ruske emigrantske časopise Poslednje novosti i Ruska misao.
Godine 1936. piše kontroverznu biografiju Čajkovskog. Razvodi se od Hodaseviča i udaje za Nikolaja Makejeva, bivšeg poslanika Ruske dume. Kao i prethodni, i ovaj brak se ubrzo raspada.
Posle 25 godina boravka u Parizu, sa samo 75 dolara napušta Francusku 1950. i odlazi u SAD, i posle devet godina postaje američka državljanka. Udaje se za koncertnog pijanistu Kočevickog. Karijeru nastavlja na privatnom univerzitetu u Jejlu kao profesor ruskog jezika i književnosti.
Godine 1963. prelazi da radi na Prinstonski univerzitet, gde ostaje do svog penzionisanja 1971. Godine 1991. seli se u Filadelfiju, gde umire dve godine kasnije. Pre svoje smrti posetila je postsovjetsku Rusiju.
Dela
Bila je romanopisac, memoarista, pesnik i kritičar. Njena dela postala su poznata tek posle Drugog svetskog rata. Njena autobiografija pisana na ruskom objavljena je prvo na engleskom 1969, da bi tek 1983. bila objavljena i ruska verzija.
Jedno od najpoznatijih Nininih dela je novela „Klavirska pratnja“ koja je 1992. doživela ekranizaciju, u režiji francuskog režisera Kloda Milera.
Novele
Klavirska pratnja
Rokanval
Lakej i devojčura
Astašev u Parizu
Oživljavanje Mocarta
Bijankurske svetkovine
Plač
Trska koja misli
Crna bolest
Kraj Turgenjevljeve biblioteke
U spomen na Šlimana
Romani
Poslednji i prvi
Gospodarica
Knjiga o sreći
Olujni rt
Čajkovski
Borodin
Ostala dela
Kurziv je moj (autobiografija)
Ljudi i lože: ruski slobodni zidari XX veka
Gvozdena žena: biografija baronice Budberg
Aleksandar Blok i njegovo vreme
Pesme 1921–1983

MG25 (L)