Lav Nikolajevič Tolstoj Ana KarenjinaTvrdi povezIzdavač ProsvetaDelo Ana Karenjina Lava Nikolajeviča Tolstoja prvi put je objavljeno u obrocima u tada poznatom ruskom časopisu, Russki vestnik (prevod: Ruski glasnik), u vremenskom periodu od 1875. do 1877. godine. Sukobio se s urednikom časopisa zbog političkih stavova (osuda tursko-srpsko-ruskog rata) koji nisu prihvaćeni u poslednjem delu, urednik je smatrao poslednji deo nepatriotskim i tražio od Tolstoja da ga promeni. Pošto je Tolstoj odbio da promeni svoje već napisano delo, urednik je odobrio objavu sažetka poslednjeg dela romana u časopisu, a Tolstoj objavljuje kompletno delo u obliku knjige godinu dana kasnije.Malo je ljudi koji nisu upoznati sa čuvenom uvodnom linijom Tolstojevog tragičnog remek-dela: „Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način“ Tolstoj pripoveda Aninu skandaloznu ljubavnu vezu s grofom Vronskim – vezu koja rezultira progonom Ane iz društva i konačnim samoubistvom. Tolstoj uspostavlja Aninu priču paralelno sa pričom o Konstantinu Ljevinu, vlasniku seoskog poseda, a koja se delomično bazira na samom životu Tolstoja. Jedan je kritičar Ljevina nazvao „manje-više autobiografskom skicom“ Tolstoja. Tolstoj je s Ljevinom delio mnoga ista politička uverenja i filozofske borbe, uključujući prezir prema organizovanoj religiji. U romanu se obrađuju teme braka, vernosti, ljubomore, religije i urbanog nasuprot ruralnom životu.Ads byZa pisanje Ane Karenjine Tolstoj je bio inspirisan pričom o stvarnoj ženi. Ana Stepanovna Pirogova bila je ljubavnica jednog od Tolstojevih prijatelja. Kad je saznala da ju je ljubavnik zanemario zbog nemačke dadilje njegove dece, pobegla je i danima lutala selom. Na kraju se bacila ispred teretnog voza. Sutra je Tolstoj posmatrao njenu autopsiju. Duboko ga je zabrinula i inspirisala priča te žene što je rezultiralo pisanjem Ane Karenjine. Neki kažu da je Tolstoj Ani Karenjini pripisao svoj najveći greh (njegova tamna strana ličnosti jer je i sam Toolstoj načinio preljub) i da ju je u delu „ubio“ želeći da se iskupi za lični greh.Ana Karenjina smatra se jednim od najboljih primera realističke fikcije od svog izdavanja iz 1878. godine. Autor Vilijam Fokner proglasio ga je „najboljim romanom ikad napisanim“, a već je desetak puta korišćen za mnoge adaptacije – film, televiziju, radio, balet, operu i pozorište. Istraživač Džon Zejn tražio je od 125 najpoznatijih britanskih i američkih pisaca da mu daju listu njihovih 10 najdražih knjiga fantastike svih vremena. Analizovao je njihovih 10 dela i upotrebio ih 2007. godine za izradu liste „Top 10 knjiga svih vremena“. Na vrhu je bila Ana Karenjina.Tolstojevo delo za Dostojevskog je bilo „besprekorno umetničko delo„, a za Nabokova jedna od najlepših ljubavnih priča koje je ponudila svetska književnosta. Tolstoj je možda „ubio“ svoju Anu, ali u jedno smo sigurni – kada ju je stvorio podario joj je magiju koja nikad neće prestati da traje.4/10