Autor - osoba Barbusse, Henri, 1873-1935 = Barbis, Anri, 1873-1935Naslov Oganj / Anri Barbis ; [prevod Bora Glišić]Jedinstveni naslov ǂLe ǂFeu. srpski jezikVrsta građe romanJezik srpskiGodina 1980Izdavanje i proizvodnja Beograd : Jugoslavija publik, 1980 (Beograd : Reprint)Fizički opis 339 str. ; 21 cmDrugi autori - osoba Glišić, Borivoje, 1908-1988 = Glišić, Borivoje, 1908-1988Zbirka ǂBiblioteka ǂObeliskISBN (Plast.)Napomene Prevod dela: Le feu / Henri BarbusseTiraž 8.000Beleška o piscu: str. 341-342.BELEŠKA O PISCUAnri Barbis (Henri Barbusse – rođen 17. maja 1874, Asnijer – Sena) počeo je kao novinar, sarađujući u Journalu, Petit Parisienu, Echo de Parisu. Godine 1893. dobija nagradu na konkursu poezije koji je organizovao L’Echo de Paris. Neko vreme je, potom, pozorišni kritičar u Grande Revue; i književni kritičar u Femina.Godine 1895. objavljuje zbirku stihova Pleureuses. – Moglo bi se reći (kako je zapisao pesnik Katil Mandes) da je to „pre jedna jedinstvena poema, jedna druga poema, negoli zbirka stihova, jer se u njoj sasvim očigledno razvija intimna i daleka povest jednog jedinog sanjarenja... Jedna duša, da, pre negoli srce, očajava u ovoj poemi, i u njoj su prosnevana sva osećanja, ljubavi, očajanja, pa i same mržnje...”Ove ljubavi i mržnje, kao eho stvarnosti – i u postepenom sagledavanju izlaza – odvode Barbisa (pored priča) ka romanu. Sam on je saopštio: „Roman je moderan oblik velike poeme. To je jednostavna i savršena poema, koja najpotpunije liči stvarnosti, to je najprostraniji i najčistiji kalup koji može odgovarati ljudskoj misli. Pesnik romansijer mora imati u vidu dramu istine, uzvitlana velika pitanja prošlosti, budućnosti i stremljenja, i nikad ni pred čim ne srne ustuknuti da bi izrazio ono što jeste, što biva, što postoji.”U romanu Les Suppliants, Barbis izlaže, u isti mah, jad i beskraj ljudskog srca – i „biće što vapi za onim što je mogućno, čoveka gladna svetlosti” ... „u tragediji traganja za onim šta smo mi i za onim u čemu je pomoć” ...Njegov roman L’Enfer (Pakao – preveden na srpskohrvatski) završava glorifikaciju jada. Nastaje nova faza u stvaralaštvu Barbisa: pesnik romansijer prelazi na velika pitanja ljudskih stremljenja u neopisivom jadu koji postoji. On piše Oganj (Le Feu) i Svetlost (Clarté).Pored Dorželesa, Remarka, Rena i tako dalje, Oganj je roman Prvog svetskog rata. Oganj se, međutim, izdvaja iz niza ratnih romana. Kako je rekao Lenjin, u njemu je neobično snažno, darovito i istinito prikazano – upravo pod uticajem rata – preobraćanje čoveka iz mase u revolucionara.„Ovu strašnu i radosnu knjigu napisao je Anri Barbis, čovek koji je lično proživeo sve strahote rata, ćelo njegovo bezumlje” – kaže Maksim Gorki. Pošto je onda napravio nezgrapno nipodaštavanje Tolstojevog „Rata i mira”, nazvavši ga paradnom knjigom, Gorki nastavlja s pravom: „Oganj je knjiga jednostavna kao Jevanđelje, ispunjena proročkim gnevom – to je – prva knjiga koja o ratu govori prosto, surovo, mirno i з neminovnom snagom istine. U njoj nema opisivanja koja čine rat romantičnim, koja njegovu blatnjavo-krvavu strahotu slikaju u svim duginim bojama. Barbis je napisao svakidašnjicu rata, on je prikazao rat kao posao, težak i prljav posao uzajamnog istrebljivanja nedužnih ljudi, koji nisu krivi ni za šta sem za gluposti. U njegovoj knjizi nema pesnički i herojski obojenih slika bitaka, nema opisa hrabrosti pojedinih vojnika – Barbisova knjiga prožeta je grubom poezijom istine, ona prikazuje hrabrost naroda, hrabrost stotine hiljada i miliona ljudi osuđenih na smrt i uništenje od velikog provokatora naroda – kapitala... Svaka stranica njegove knjige predstavlja udarac gvozdenim čekićem istine po čitavoj masi laži, licemerstva, svireposti, blata i krvi, što se opštim izrazom naziva: rat”...Oganj je, prvi put, štampan 1916. Gonkurovu nagradu dobija 1917.Posle rata 1914–1918, Barbis osniva naprednu grupu Svetlost (po naslovu svog romana). Kao nekad, u Drajfusovoj aferi, Emil Zola – Anri Barbis postaje glas savesti i slavni zaštitnik onih što su – „upravo pod uticajem rata” – saznali istinu i velika pitanja ljudskih stremljenja – i zato bili podvrgnuti neljudskim mukama i teroru po tamnicama i kazamatima. U spisima Anri Barbisa njihova stradanja su postala manifesti nove borbe. Između dva rata je dolazio i u Jugoslaviju, podižući svoj glas protiv nasilja vršenih po glavnjačama i robijašnicama.Iz tog doba su dve njegove knjige: Dželati i Istina o belom teroru u Rumuniji.Anri Barbis je umro u Moskvi, 30. avgusta 1935.B. G.5/13