Dobitnik Ninove nagradeJedinstvenim lirskim stilom Miroslav Josić Višnjić u ovom svom najznačajnijem delu umešno pripoveda o revolucionarnim događajima tokom 1848. i 1849. godine i oživljava duh 19. veka, njegovu svakodnevicu i dramatične prizore pobune srpskog naroda protiv mađarskog terora.Roman prati odlučnost i junaštvo srpskih ustanika tokom odbrane grada Bodroga, ali i pruža duboku analizu ljudske prirode, hrabrosti i otpora pod teškim i nemogućim okolnostima. Kroz živopisne prizore i složene likove prepliću se priče o ljubavi, prijateljstvu i tragičnim gubicima u vrtlogu burnih događaja. Slikovitim jezikom, obogaćenim arhaizmima i elementima narodne poezije i folklora, autor omogućava čitaocu da se bolje poveže sa likovima i njihovim sudbinama. Josićeva književna veština prepliće istorijske činjenice s poetskom imaginacijom, stvarajući delo koje nadilazi puki opis ratnih sukoba i donosi dublje razumevanje ljudske sudbine i borbe za identitet i slobodu.Odbrana i propast Bodroga u sedam burnih godišnjih doba Miroslava Josića Višnjića spomenik je koji opominje i podseća, upozorava i poučava buduće naraštaje da je trajanje svakog naroda sudbinski vezano za sećanje na podvige heroja.„U svojim delima on se, poput svih dobrih pisaca, klonio tendencioznosti i neposrednog političkog angažmana, a među savremenicima se izdvajao rafinovanim stilom i jezikom, u kojem su kritičari zapažali sličnosti sa lirskom prozom Miloša Crnjanskog.“– Iz pogovora Vladislave Ribnikar******Miroslav Josić VišnjićOdbrana i propast bodroga u sedam burnih godišnjih dobaTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaO autoruМирослав Јосић Вишњић (Стапар код Сомбора, 15. децембар 1946 — Београд, 8. септембар 2015[1]) био је српски књижевник.Легат Мирослава Јосића Вишњића део је Градске библиотеке `Карло Бијелицки` у Сомбору[2] а део заоставштине Јосић Вишњића налази се у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”.БиографијаУ родном месту завршио је основну школу, а Учитељску школу (Препарандију) у Сомбору.[3] На Филолошком факултету у Београду апсолвирао је на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности (тзв. Светска књижевност).[3] Дуго је хонорарно радио као лектор, коректор и технички уредник у разним издавачким кућама, листовима и часописима.[3] Био је секретар листа „Студент“, уредник часописа `Relations`.[3] Био је запослен у Српској књижевној задрузи.[4] Покренуо је библиотеку „Нови Албатрос“.[4] Први је почео приватно издавање књига (после С. Машића) у „Књижевној фабрици МЈВ и деца“.[5] Био је председник ПАНУ.Његови радови превођени су на више језика: пољски, француски, енглески, немачки, мађарски, холандски, италијански, чешки, словачки, бугарски и македонски језик. Две његове књиге објављене су на пољском, две на енглеском и једна на француском језику.[6]О његовом раду објављено је неколико стотина критичких радова (преко 3.000 страница), више тематских целина у часописима, стотине новинских чланака, а треба поменути: Докторску тезу Марка Недића, Проза и поетика М. Јосића Вишњића (2008), Књига Снежане Брајовић, Стварносне игре (2012), Магистарски рад Соње Капетанов, Лирски годови (Ране приповетке МЈВ) (2010), као и пет зборника Проза МЈВ (1979), Алфа и омега (1986), Тридесет година, пола века (1996), Венац критичких радова (2006) и Златни век Мирослава Јосића Вишњића (2006).Књижевник Михајло Пантић га је сматрао за једног од најбољих стилиста српске прозе од 1968. до данас. Пантић наводи да је Јосић Вишњић био на трагу Веља Петровића и Милоша Црњанског, са сетним, поетизованим равничарским духом приповедања.[7]Лично је био против људских и књижевних конвенција и вечито у отпору према устаљеном систему.[8]Путовао је по свету најчешће о свом трошку у Пољску, Француску, Канаду, Мађарску, Шведску, Холандију, Чешку, Румунију, Италију, Немачку, Грчку, Кину.[4]Био је ожењен Мирјаном,[4] има троје деце (Јелена, Мирослав и Павле) и шест унука.******Miroslav Josić VišnjićOdbrana i propast bodroga u sedam burnih godišnjih dobaTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadruga9/8