Radoje Domanović PripovetkeTvrdi povez, naknadno koričenoLovčev zapisnikIz beležeka sa sela- Kića- Seoski pogreb- Dobra dušaThe šta ćešSmrtŠuleSima penzionerBožićna pričaGlasam za slepceČa Đorđev čogatDangaVođaKraljević Marko po drugi put među SrbimaNaša posla Dogovor kuću gradiStradijaRazmišljanja jednog običnog Srpskog volaČudan sanGovor na Taušanovićevom večeru 18 decembra 1904Sećanje na Milovana Đ. GlišićaRadoje Domanović, najveći srpski satiričar, rođen je 16. februara 1873. godine u selu Ovsište kod Kragujevca u porodici seoskog učitelja. Gimnaziju je završio u Kragujevcu, a Filozofski fakultet na Velikoj školi u Beogradu. Kao profesor srpskog jezika i kljiževnosti radio je u gimnazijama u Vranju, Pirotu i Leskovcu. Nije znao strane jezike, pa je svetske klasike znao iz srpskih prevoda, a zna se da je najviše cenio Gogolja. Zbog političkih uverenja, stalno je otpuštan iz službe, premeštan iz mesta u mesto i završio je kao korektor državne štamparije. Pripadao je boemskom krugu Milovana Glišića i Janka Veselinovića. Duboko razočaran time što se malo toga promenilo nakon pada režima kralja Aleksandra Obrenovića, živeo je usamljen i napušten. Umro je u od tuberkuloze 4. avgusta 1908. u Beogradu. Njegove preostale rukopise, kao i slikarska dela, uništili su Austrijanci za vreme Prvog svetskog rata. Najpoznatija dela su mu „Stradija“, „Danga“, „Vođa“, „Mrtvo more“, „Kraljević Marko po drugi put među Srbima“… 12/28