Ivo Andrić DecaTvrdi povezĆirilično izdanjePripovetka „Deca“, autora Ive Andrića, osmišljena je kao retospekcijski pogled, u obliku sećanja glavnoga lika na jedan događaj iz detinjstva. Fabula je jednostavna: uzet je jedan segment iz pripovedačeva života, a radnja dalje teče linearno. Pripovedač, prosedi inženjer, kroz ispoved analizuje poteškoće deteta koje želi da se izbori za svoje mesto u grupi, pa makar to bilo i na pogrešan način. Grupa u kojoj je dečak bio član, često je dovodila u pitanje iskrenost i odanost svojih članova. Likovi u pripovetki okarakterizovani su fizički, govorno, ali i psihološki. Jednoga dana pripovedač dobiva priliku da se dokaže u jednoj od aktivnosti njihove grupe. To je bila tučnjava sa Jevrejima iz komšijske mahale, odnosno gradskog rejona, te tu započinje zaplet.Pripovedač je bio počašćen što napokon može da dokaže svoju odanost grupi. Očekuje mnogo od ekspedicije, no njegovi snovi ubrzo postaju noćna mora. Mile i Paleka, vođe njegove grupe, sukobili su se sa četvoricom jevrejskih dečaka na Veliki četvrtak. Pre nego li su krenuli u svoju borbu, razmatrali su oružje koje će da upotrebe u svom lovu na jevrejske dečake. Već prema oružju moglo je da se vidi kako pripovedač nema visoku poziciju unutar grupe. U njemu se budio osećaj srama i kompleks manje vrednosti, a samim time i nesigurnost.Cela borba i potera nalikovala je na životinjski lov, gde gladni vukovi hvataju preplašene srne. Dečaci ispunjeni mržnjom po čaršiji su lovili jevrejske dečake, koji su već navikli na njihove česte posete. Trojica dečaka uspela su da se izvuku koliko – toliko sačuvane glave, dok je četvrti, spletom nesretnih okolnosti, upao u ralje svojim zlostavljačima.Jevrejski dečak, pomalo smešnog izgleda, pobegao je i sakrio se u jednu staru muslimansku školu. Izdao ga je pripovedač koji ga je ponosno prokazao svojim prijateljima. Nakon nekog vremena nastala je graja, koja se pretvorila u novi krug potere. Zahvaljujući svojoj snalažljivosti dečak je uspio da izbegne udarce kojima su mu pretili Mile i Palika. Oborio je Paliku i krenuo prema pripovedaču.Kada se pripovedaču pružila prilika da zaustavi dečaka udarcem, u njemu se nešto prelomilo, što ga je nateralo da propusti jadnog dečaka. Taj trenutak opisuje veoma slikovito, te će taj isti da se useće duboko u njegovo sećanje.Rezultat njegove dobrote ili propusta bila je poruga i mržnja od strane njegovih vođa i prijatelja, za koje je barem mislio da su mu prijatelji.Osim javne stigmatizacije, pripovedača je mučila šutnja i prezir kojima su ga njegovi kolege častili. Pripovedač se trudio da popravi situaciju, pokušao je da se iskupi kroz razna druga dela, no to mu nije uspelo. Postao je žrtveno janje svoje grupe. Grupa, za koju je verovao da može da mu ponudi emocionalnu stabilnost, sada mu je okrenula leđa. Njegov svet deteta raspao se u komadiće za koje je bilo nemoguće ponovno da se sastavr. Osećao se izgubljenim i poraženim. Njegova potreba za pripadanjem nije mogla da bude zadovoljena. U svojoj priči napominje kako mu ni roditelji u tom trenutku nisu mogli da pomognu, pa nije niti imalo smisla da im se požali.3/5