Autor: Domaći
Žanr: Drama, Ostalo

Autor:: Radoslav Petković
Žanrovi:: Domaći pisci, Drama, Istorijski, Nagrađene knjige
Izdavač:: Laguna
Godina izdanja:: 15. jun 2022.
Broj strana: 480
Pismo: Latinica
Povez: Mek
Format: 13x20 cm

Dodatak ovom izdanju:
Fatalna gospođa Riznić i druge sudbine

Nagrade „Meša Selimović“, Ninova, Borbina i „Radija B92“ za roman godine.

Rus srpskog porekla Pavel Volkov u doba Napoleonovih ratova kreće u tajnu misiju: da uhodi kolonizaciju Balkana i ispita mogućnost pomorskog osvajanja južnog Jadrana. Na tom putu srešće ženu u koju će se zaljubiti, upoznaće znamenite Srbe onoga vremena koji se okupljaju u Trstu i podržavaju srpski ustanak protiv Turaka, pa se njegova misija pretvara u nešto sasvim drugo i završava sasvim neočekivano. Vek i po kasnije istoričar Pavle Vuković naći će se usred nemira mađarske revolucije i sovjetske intervencije u Budimpešti, a njegova sudbina neobično će nalikovati sudbini Pavela Volkova, kao donekle i sudbini nesrećnog srpskog despota Đorđa Brankovića...

U dodatku romana, koji se prvi put objavljuje u ovom izdanju, Volkov se upoznaje sa još nekim sudbinama i tajanstvenim likovima, koji će imati prilike da sretnu i fatalnu gospođu Riznić...

„U Sudbini i komentarima lažna istorija slovenskog pohoda na jug izmešala se sa senkama junaka Crnjanskog, ali u Sudbini i komentarima pokazuje se čovekova nemogućnost da se sa svojom srećom zauvek sretne, da svoje biće prepozna i u zagrljaju voljene žene dočeka ono što se sudbini smrtnika uvek jednako nudi, i nikada ne daje.“
– Aleksandar Jerkov

„Petkovićev roman govori o univerzalnom problemu čovekove emancipacije ili prava da ’svojoj sudbini’, odnosno fatumu – ovde prevashodno istorijskom – ’kaže ne’. Duhovito i lucidno prikazujući stalno obnovljivi usud Istorije, Petkovićev roman je na izvestan način ’neistoričan’: zamisao o cikličnom ponavljanju sudbine individua (ruski mornarički oficir srpskog porekla Pavel Volkov, istoričar Pavle Vuković, pa i sam grof Đorđe Branković) i zajednica u svojoj osnovi je ’protivistorijska’, jednako kao i predstava o izbavljenju i bekstvu iz Istorije.“
– Tihomir Brajović