Autor: Domaći
Žanr: Ostalo

Autor:: Čedomir Čupić
Žanrovi:: Domaći pisci, Politika, Sociologija
Izdavač:: Čigoja
Godina izdanja:: 2020.
Broj strana: 271
Pismo: Latinica
Povez: Mek
Format: 25 cm

Tekstovi u ovoj knjizi nastajali su u nekoliko proteklih godina. Poređani su u tri celine u kojima se razmatra odnos kulture i politike. Prva i najobimnija celina, Politička kultura – drame i izazovi u političkom životu rezultat je predavanja na poslediplomskim studijama iz predmeta Politička kultura na Fakultetu političkih nauka Univerziteta Crna Gora. To je samo prvi deo predavanja koji se odnosi na problematizovanje odnosa politike i kulture, određenja političke kulture, kao i tipologija političke kulture i karakteristika autoritarne i demokratske političke kulture. U drugoj i trećoj celini odnosi politike i kulture problematizovani su širim i obuhvatnijim pristupom u razmatraju različitih pojava, odnosa i problema koji iskrsavaju u drami dodira politike i kulutre. U knjizi sam pošao od pristupa koji u kulturu uključuje sve što je čovek stvarao tokom istorije – i materijalna dobra i duhovna dostignuća – odnosno od pristupa koji je najširi i najobuhvatniji.

Kultura obuhvata period čovekovog bitisanja od kada je počeo da razvija mogućnosti koje su mu date svešću, odnosno od kada je postao svesno, a potom i samosvesno biće. Čovek je tek kao kulturno biće razvio i razvija svoju čovečnost. Taj proces dugog trajanja, koji će trajati dok postoji čovek, nikada nije bio lak, niti će ikad biti, prema svemu sudeći. Na dugom putu čovekovog kulturnog očovečenja stalno stoji mnogo prepreka, izazova, problema i dilema, i onih koje nameće priroda i onih koje nastaju sa kulturom. Složenost obe ljudske prirode, i biološke i kulturne, zahteva veliki napor kada su u pitanju čovekovi izbori i putevi. U svakom čoveku dominira nešto iz ove dve prirode. Dominacija izaziva različite posledice po čovekov razvoj i po njegove konkretne postupke.

Politika je proizvod kulture upravo shvaćene u ovom najširem značenju. Ona je proizvod kulture koji kulturu, paradoksalno, najčešće minimizira, prezire i razara. Politika u službi razaranja kulture je njen otuđeni maligni deo. Politika se vremenom osamostaljivala i otuđivala od kulture, krenuvši pogrešnim putem, putem u kojem razara sopstvenog stvoritelja. Slično palom anđelu koji se osamostalio od stvoritelja i počeo da čini ono što stvoritelj nije odobravao, zbog čega je nazvan đavolom...