Autor: Domaći
Žanr: Ostalo

Autor:: Vladimir Vučković
Žanrovi:: Domaći pisci, Priče
Izdavač:: Medivest
Broj strana: 135
Pismo: Ćirilica
Format: 21 cm

Dok je gorela Saborna crkva, prosjak Milovan se drsko obraćao grupi ljudi koji su ga zabezeknuto posmatrali.
- Gotovo, nestaće hrišćanskog grada, Turci će ponovo zavladati! Srušen je amanet!
- Kakav amanet? - nije izdržao jedan iz grupe.
- Ne znaš? Ne znate ni vi ostali? Ko zna sa koje ste kruške pali u ovaj prastari grad? Vratite se na svoja brda, čuke, reke, jezera i planine! Čobani ovog grada! - pakosnim, snažnim glasom govorio im je Milovan.
- Slušajte ovamo neznalice - svadljivo se okrenu prema njima.
- Kada su knezu Milanu Turci predavali Niš, ostavili su amanet - prosjak je jedva dočekao da bude glavni, makar i ovako, dok gori crkva.
- Tada su mu predali najveće zvono i rekli: "Mi smo ovaj grad osvojili od vas Srba i dugo uživali u njemu, sada ste vi to povratili. Predajemo vam ovo zvono da ga čuvate, ali zapamtite, kada ono pukne, ponovo ćemo doći i okupirati grad" - završi Milovan, zlobno posmatrajući efekat svojih reči.
- Milovane, nije tako zapisano u Letopisu crkve Sv. Nikole. Kneza Milana su Turci sačekali ispred te iste crkve koja je tada bila pretvorena u džamiju.
- Znamo da ćete vratiti ovu svetinju u ono što je oduvek i bila, a to je pravoslavna bogomolja. Ali, ako ovaj hram ne čuvate kako treba, mi ćemo ponovo doći i pretvoriti ga u džamiju - ozbiljno je knezu saopštio amanet najstariji turski hodža.
- To je pravi turski amanet, a ne ono što si ti ispričao za zvono - Bane se nesvesno obrati prosjaku koji se opet došunjao.
- Znam - odgovori ovaj.
- Ali kažu da je zvono Saborne crkve puklo i da ne može više da se koristi - završi Milovan uz osmeh i ode.