pregleda

Jovica Aćin - Mali erotski rečnik srpskog jezika


Cena:
270 din (Predmet nije aktivan)
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Plaćanje pre slanja (Ostalo)
Lično
Grad: Zrenjanin,
Zrenjanin
Prodavac

rozar (851)

Pozitivne: 1408

Negativne: 1

Svi predmeti prodavca

kontaktiraj prodavca

Kupindo zaštita

Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Žanr: Pripovetke
Jezik: Srpski

Mali erotski rečnik srpskog jezika - Jovica Aćin

Stylos
2003.
232 str.

Ako u književnom rukopisu Jovice Aćina postoji nešto izvesno, onda bi to morala da bude svest da je u njemu sve neizvesno. Ovaj paradoks ne smera, međutim, na relativizam kao „dušu” ovog pisanja, već pre na uočavanje sveprisutne potrebe za otklanjanjem bilo kakvog stabilnog ili fiksiranog „okvira” koji prethodi gestu stvaranja ili pak razumevanja samoga teksta. Kako pokazuje i Mali erotski rečnik srpskog jezika, ambivalentna „poetika krivotvorenja” postala je svojevrsni zaštitni znak ovog dosledno „incidentnog” autora, koji sa već sedam pripovednih zbirki, jednako kao i svojim inspirativnim esejima, obeležava sasvim osoben kreativni prostor na imaginarnoj mapi savremene srpske književnosti.

To što kroz sedam pripovedaka u ovoj knjizi redom promiču senke Ničea, Bulgakova, Deride, Kafke, Magrita ili pak Goje, za Aćinovog čitaoca trebalo bi, dakle, da bude tek ovlašan i uz to ne sasvim pouzdan putokaz, budući da je mimikrijski „krivotvorni” postupak dvosmislenog „kićenja tuđim perjem” ovde obuhvatio sve, počev od naziva knjige do njenih žanrovskih pseudorealizacija. Upravo u tom duhu, i u naslovnoj i ujedno završnoj priči zbirke zapravo izostaje najavljena leksikografska realizacija „sistematizovanoga” erotskog „znanja”, da bi bila „prosleđena” i u „skraćenom obliku” oglednog „uzorka” iskrsla na sasvim drugom mestu, u „Yepnim pričama”, a ovde tek efektno tematizovana zapažanjem da „bez erotskog rečnika nema života nijednom jeziku, pa ni našem, i nema života ljudima”. Treba li ovu afirmaciju jezičkog intimističkog vitalizma razumeti kao prećutnu polemiku s istoriografskom pretencioznošću Pavićevog Hazarskog rečnika ili pak tanatološkom opsesivnošću Kišove Enciklopedije mrtvih, na primer, kao paradigmatičnim izdancima poetički aktuelnog oblika znanja u srpskoj književnosti? Nema sumnje da će malo koji obavešteni čitalac propustiti da primeti i ovakvu mogućnost razumevanja, pogotovo ako uzme u obzir naročit, komplementarni pripovedni „angažman” sa pratećim aktuelnim aluzijama, koje izviru iz opaske da „Erotsko ogledalo je i ogledalo smrti, kao što je i istočnik života”, odnosno iz pozicije junaka – nesuđenog leksikografa, suočenog sa saznanjem da je, tokom devedesetih, „U kojem god... mestu bio i skupljao građu, posle... u sledećem selu ... čuo da je ono... nestalo, odletelo, pretvoreno u dim”.

Pripovedna energija Jovice Aćina, slobodno se može kazati, neprestano priziva spontanost naspram „doktrinarne” uređenosti i uglađenosti i zato su u prozi ovog eruditnog autora čulnost i erotizam, neretko shvaćeni i kao „demonski”, ipak stavljeni ispred puke intelektualne pasije, i to uprkos neprestanom, gotovo opsesivnom pozivanju na (post)moderne autoritete znanja. Možda bi se narativni stil pisca Leptirovog sanovnika (1995) i još nekoliko nedovoljno „pročitanih” knjiga proze ponajbolje mogao predstaviti kao kafkijansko rušenje privida i kulisa, raskrivanjem skrivenih apsurda u samom središtu iskustva takozvane stvarnosti. Otuda u ovim pričama, bilo da one donose poznate „knjiške” motive dvojništva ili, recimo, susreta s Nečastivim („Arteindue”, „Popis susreta”), bilo pak da u začudnim, paralelnim slikama prikazuju ono što priziva raspoznatljivu empirijsku doživljajnost („Sveto spasenje”, „Sisanje lule”), pripovedni jezik neprestano „fluorescira”, „svetlucajući” i „zračeći” posebnim „svetlom” ono što je svojom čudesnom prijemčivošću „upio”, a bezmalo svaki naredni paragraf „izneverava” onaj prethodni, tvoreći tako prividno „entropijski” niz za uobičajena čitalačka očekivanja.

Otišavši još za korak dalje u entuzijastičkom eksperimentisanju s narativnim obrascima i konvencijama, Jovica Aćin sačinio je i ovoga puta štivo koje će, hotimično ostajući na „margini” tzv. glavnog toka književnosti, verovatno doživeti već viđenu sudbinu ostvarenja koja nisu izišla iz duge senke njegovog esejističkog rada. Iako i sam „flertuje” s esejističkim stilom i manirom, Mali erotski rečnik je, međutim, knjiga koja svojom neobičnošću i nestandardnošću zaslužuje onu potrebu za spisateljskom i čitalačkom neizvesnošću i pustolovnošću, koja bi kao moto ili slogan mogla da stoji u njenom pročelju.

Tihomir Brajović

+ptt

Predmet: 32054105