Godina izdanja: Ostalo
ISBN: 978-86-911393-4-6
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Iz recenzije:
`Usvojeno dete`, deseti roman Milana Rankovića, romansijera, pripovedača, filozofa i filmskog kritičara, donosi snažnu i bolnu životnu priču o usvojeniku i usvojitelju. To je tema o kojoj javni diskurs danas često govori, ali na takav način da suština, (ono što se danas naziva `emotivnom inteligencijom`), biva skrajnuta, zabašurena, zaboravljena, (kao što se, prečesto, zaboravljaju i sama usvojena deca). Ranković, međutim, priču postavlja i vodi na sasvim drugačiji način: usvojitelj, profesor, posle jednog značajnog sna, odlučuje da u svojim sedamdesetim godinama, usvoji dečaka, pokrećući time čitav koloplet pitanja o identitetu i integritetu, našem jastvu i drugima, onome kako nas drugi doživljavaju, ali i o tome kako je svako od nas u drugima odslikan. Junak, zahvaljujući dečaku, faktički proživljava još jedan život, ali biva i prinuđen da, protivno svojim moralnim shvatanjima, počini zločin.
154 strane, format 12*20, broš

Iz romana:
“Nemoj tata, da me biješ!”
“Zašto da te bijem?”
“Što sam plakao.”
“A što si plakao?”
“Za mamom i tatom.”
“A što se kriješ od mene?”
“Da ne pomisliš da te ne volim jer njih više volim.”
“Neka ih voliš više nego mene. I treba da ih voliš više.”
“Ali oni nisu živi, a ti si živ! A ja njih opet više volim!”
“I treba da ih više voliš. Oni su tebe rodili. Ja se neću ljutiti!”
I Jova mu se hitro uvuče u zagrljaj.
Posle malo Jova tiho reče:
“Mislim da nisu svi isto mrtvi. Moj tata i mama su mrtvi na lepši način, jer oni uvek znaju šta je sa mnom i doćiće da me vide kad porastem!”
Sad je Jova bio raspoložen da govori o temi koju je uvek izbegavao.
Kad su došli do objašnjenja kako nastaje saobraćajni sudar, profa je rekao:
“Kad se vozi auto, i još po kiši, treba mnogo paziti.”
Jova brzopleto upade:
“Moj tata je sigurno pazio!”
“Ako je tata pazio, onda nije pazio onaj koji mu je išao u susret.”
“Taj nije pazio!” skoro uzviknu Jova sa olakšanjem. Posle kraćeg ćutanja reče:
“Ti me maziš kao što su me mazili moj tata, i moja mama.”
Sad profa oćuta, prigrli ga i poče da ga mazi baš onako kako su ga mazili njegovi mama i tata, iako nije znao kako mu to uspeva.