ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 00
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor: Anita Đurđekanović
Format: 21,5
Povez: broširan
Br. strana: 101
`Vrata stare podstanarske kuće,u ulici Svetog Save u Pančevu otvorila nam je mlada žena,ponosno izgovarajući ime svog sina dok nas je vodila ka malenom Predragu.

Njemu ni malo ne smeta da kaže da je drugačiji od drugih.Osmogodišni Predrag Đurđekanović iz Pančeva čitav život se bori sa cerebralnom paralizom,ali zahvaljujući,neizmernoj ljubavi porodice sigurno putuje prema srećnijem detinjstvu.
Na prostranom dušeku,okružen igračkama ležao je mališan zadubljeno gledajući`Grujana` kako iz milošte zove TV seriju `Crni Gruja`.Sramežljivo se osmehnuo i okrenuo na stranu.Ali uz pomoć mame Anite već posle nekoliko minuta Peđa je,kao pravi domaćin,goste sačekao u fotelji.
-Zovi Teodoru-tiho je rekao.
I kroz koji minut,kao furija,u prostoriju je uletela njegova trogodišnja sestra,zauzevši mesto pored njega.

Aniti oči sijaju dok gleda svoju nasmejanu decu.U početku joj nije bilo lako prihvatiti da Peđa ima cerebralnu paralizu,epilepsiju,ošetećen vid...ali je ubrzo shvatila da svom dečaku može da obezbedi bolji život u granicama njegovih mogućnosti.
-Moje dete se smeje,raduje,plače kao i sva ostala deca.Sa Peđom se radi i on napreduje.Ne bih ga menjala ni za milion zdrave dece.
-Svaki njegov napredak radosno prate i Teodora i stariji brat Nenad koji ne stanuje sa njima.Od kako su im se roditelji razveli,on živi sa ocem,ali svaku priliku koristi da se poigra sa svojim mlađim bratom.Desetogodišnji Nenad je,kako kaže njihova majka,veliko-malo dete.Od druge godine,kad je Peđa rođen,morao je naglo da odraste i da živi sa tim da mu je brat drugačiji.
Peđa svako jutro odlazi u vrtić.Toliko voli svoje drugove da ne može da sačeka vreme da ih ponovo vidi.A mališani se utrkuju koće da se igra sa njim ili da mu doda igračku.Najbolji drug mu je jedan Dušan,kako nam je Peđa u poverenju rekao.
-`Ti sad idi`,reči su koje ovaj mališan na vratima vrtića svakog jutra prošapuće majci.Ali, najveće iznenađenje joj je priredio kada je po jednom dolasku iz vrtića svečano saopštio da ima devojku.Nekoliko godina starija,Miljanica,kći njegove omiljene vaspitačice,od tada svake Nove godine od Peđe dobije po neki poklon.
Ali,ipak,najvredniji poklon je sačuvao za svoju majku.Bio je to njegov prvi korak,o kome Anita sa uzbuđenjem govori.Posle sitne rasprave oko gledanja crtaća na kompjuteru,rekla mu je da ako hoće može jedino sam da uključi računar.Nesigurnim koracima,polako je krenuo,u hodalici,i posle petnaestak minuta dodirnuo monitor.
-E,sad mi pusti crtani-zadihano je rekao majci koja od šoka nije mogla da ustane.Od ovog događaja stvari su počele da se menjaju na bolje.
Do sada su ga ruski hirurzi operisali tri puta.Prvu operaciju je imao sa samo tri godine.U salu uvek odlazi nasmejan,iz nje se takođe vraća sa osmehom.Nikada se ne žali da ga nešto boli.Ove godine,na operaciji potkolenice i stopala,pre nego što je potonuo u san,tiho je majci šapuno ime koje je smislio za svoju novu igračku kucu-Flekica.
U priču se meša i Peđa.Vreme je za `Grujana` neumoljiv je.I dok ga odnosi u njegovu skromnu sobu,Anita se sa setom seća slike koju nikada neće zaboraviti-roditelje koji su,kada se pojavi sa Peđom svoju decu odvodili iz parka.U želji da odraslima i deci približi vršnjake drugačije od njih,prošle godine je napisala knjigu-`Drugačiji sam,pa šta?!?`.Na taj korak se odlučila da bi sakupila novac za njegovo lečenje.Samo za vitamine treba da izdvoje oko 350 ,a u poslednja dva meseca morali su i na njima da štede jer jednostavno nije bilo dovoljno para.

-Želim da dokažem ljudima da mi nismo nikakva zarazna bolest.Cerebralna paraliza se ne prenosi pogledom.Ne prestajem da se borim za njega,snalazim se sama....
Jedna od deset najhrabrijih žena Srbije,prema prošlogodišnjem izboru jednog našeg časopisa,svoju borbu nastavila je i osnivanjem nevladine organizacije za pomoć i podršku roditeljima dece ometene urazvoju`Drugačiji sam,pa šta?!?`,koja za sada broji dvadeset članova.
-Svaka žena koja je majka nosi titulu naj hrabrije samim tim što bilo šta uradi za svoje dete.Sve ovo je život.-rekla je gotovo šapatom dok smo napuštali Peđin dom.`