ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor: Dušan Pirković
Broj strana: 144
Pismo: latinica
Format: 21 cm
Godina izdanja: 2011
Šta je najgore što može zadesiti čoveka? Mnogi bi rekli smrt; ali za Trevora Mastonberoua, najgora stvar na svetu je život.
Trevor, proklet srednjevekovnom kletvom sa groba velikog Barda, osuđen je da zauvek hoda zemljom. Za svojih 450 i više godina, imao je prilike da preživi duhovite, zanimljive, uzbudljive i istorijske događaje.
Voleo je, i izgubio ljubav. Imao je prijatelje, ali i njih je odneo zaborav. Na kraju, ostavši sam, on gubi i osećaj pripadanja čovečanstvu.
Putujući kroz prostor i vreme, Putnik pokušava da odgonetne odgovor na pitanje: da li se život sastoji od objektivnih događaja, ili naše reakcije na njih?
`Svi uvek znamo koji je put koji smo izabrali. Ono što ne znamo je šta se nalazi na njemu van našeg vidokruga. Popločan, zemljan, asfaltiran, kaldrmast, koje god teksture uvek će drugačije biti doživljen i na onoliko načina koliko ima i ljudi.
Jedan čovek se usudio da o tome piše.
Čitajući knjigu Putnik, Dušana Pirkovića, kupio sam sebi kartu za trodnevnu seansu putovanja kroz vreme. Ušuškan u dušu glavnog lika Trevora Mastonberoua hodao sam hodnicima vremena i uživao u pejzažima i likovima o kojima je Pirković pisao temeljno, posvećujući svakom pažnju kao i glavnom liku.
Koja je cena života? Koja je tražena valuta? Za Trevora bila je greh. Brzom isplatom sitne sume za tako krupnu kaznu besmrtnosti.
Trevor je imao vremena da živeći dovoljno dugo pokaže svako svoje lice i upozna se pre svega sa sobom, pa tek onda sa nama. Čitali smo mnoge bajke, epove i mitove gde su ljudi tražili lek protiv smrti, ili eliksire koji bi produžili boravak njihove duše na Zemlji. Današnja nauka je takođe uporno pokušavala da dokuči starenje u svojoj srži, ne bi li uspela da ga zaustavi ili makar uspori. Pirković nam je pak svojom maštom i hipotetičkim predstavljanjem besmrtnosti dokazao da je to čista zavera protiv prirode koja mora biti sankcionisana.
Nošeni kroz predvorje prošlosti, hodnike sadašnjice i baštu budućnosti, čitajući možemo se samo diviti Pirkovićevoj hrabrosti da se zajedno sa glavnim likom dene na takav put na kom nas verno prate neizvesnost i uzbuđenje. Njegovo opšte obrazovanje posebno dočarava vrt znanja kojim on vešto barata uspevši da sve podatke prilagodi priči, a pre svega sebi, i tako nam oboji sliku koju imamo pomno prateći svaki ispisani red.
“Putnik” je kolevka u kojoj zajedno spavaju šestorke - život, smrt, dobročinstvo, sebičnost, saosećajnost i hladnoća.`