ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 00
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor: Marija Zarić
Br. strana: 96
Povez: mek
Format: 20
Biti pesnik, znači osećati život, sebe, ljubav do krajnih granica lepote, bola i sadržaja koji naslućuje punoću svakog trenutka ispunjenog titrajima večnosti. Kada se jedno mlado biće kao što je Marija Zarić upusti u pisanje ovakvih sthova čije reči klize ali dugo odzvanjaju u sećanju, to je samo pokazatelj da je pesma jedini lek za sve spoznaje i nedaće koje dušom prolaze. Tražimo se nemirima, prepoznajemo ćutanjem i pogledom kao večiti tragači za svojim bićem koje zgusnuto u materiju treba da prođe kroz vreme koje boli. Ta bol je „grebanje“ pesničke duše o hridi nemirnog mora zvani život na ovoj planeti.
Ali uprkos svemu, slažem se sa Marijom koja kaže da je: “bekstvo ponekad najgori mogući izlaz“. Ali, kako od sebe pobeći?!
Pesnikinja pravi od izatkanih stihova ponor čežnje za trenucima koji se neće desiti na željeni način. Ipak pronalazi te niske od reči i zadržava biserne suze, čekajući da se promeni taj bezdan od nedosanjanih snova i života u kome smo često tako dobri glumci da zaboravimo na sopstvenu misiju koja treba istinu, a nikako ne glumu.
Zato je pesnik tu da opominje, jer sadržajem reči kojim Marija skreće pažnju je dovoljno dovitljiv, upečatljiv i prepušten beskraju.
Marija prepoznaje sve sadržaje života, sukobljava se s njima i tamo gde oseća nemoć pokušava da rečju probije granice u kojima živimo, čineći ih prostranijim i lepšim mestom u kome lahor duše može da stanuje. Njene duše. Naše duše.
Biti tragač za snovima koji nas čekaju iza duge uvek je primamljivo i lepo. Neuhvatljivosti lepote koju osećamo a koju ne možemo zadržati je istinski zov pesnika da volimo, patimo, bolimo i zbog toga nestajemo i postajemo prašina. Ali dok čekamo da sudbina prođe, ipak, pokušajmo da učinimo život lepšim tako što ćemo poslušati otkucaje srca u tišini i samoći, a potom te iste otkucaje pretočiti u reku reči čiji će tokovi odvesti do drugih srca. Tako se produžava život. I tako naš život dobija svoju svrhu.