ISBN: Ostalo
Godina izdanja: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Utopija, Beograd, 2011
broš povez, str. 382

Bernardo Aćaga je najprevođeniji baskijski pisac svih vremena i jedan od najistaknutijih autora XXI veka. Harmonikašev sin je Aćagin najličniji roman. U njemu pratimo, kao da gledamo mozaik sačinjen od različitih vremena, mesta i stilova, priču o dva prijatelja: Hosebi i Davidu, harmonikaševom sinu. Od tridesetih godina do kraja XX veka, od Obabe, varošice u Baskiji, do Kalifornije, od detinjstva u školskoj klupi do pakla rata i Frankove diktature, Aćaga hrabro pristupa temi pamćenja, nostalgije, prijateljstva i ljubavi kao jedine mogućnosti spasenja. Kroz glavne likove provejava sudbina celokupnog baskijskog naroda i zbog toga je ovaj roman svojevrsna hronika jednog naroda i jednog doba.
______________
Kritičari o romanu:
Jednostavno, neverovatno je koliko je otmenosti iskazano krajnjom jednostavnošću. Osim lepote i nežnosti, Harmonikaševog sina krasi i duboka, živa ljudskost… Život, smrt i ljubav. Te očigledno večne i klasične teme književnosti, čine vertikalu i kompas ove knjige. Harmonikašev sin potvrđuje, nudeći nove argumente, da naša vera u književnost i u život ima smisla.
Ibon Eganja, BERIJA
Retki su romani na koje se toliko čekalo kao što je roman Harmonikašev sin; a još ređi oni koji su zaslužili to čekanje.
Mari Hose Olasirijehi, GARA
Sasvim sigurno možemo reći da je ovaj roman njegov najveći domet do danas… Čarolija njegovog narativnog postupka je takva da ne želiš da se priča ikada završi, a njegova lepota, domet i zanatsko umeće maestralni, što ga svrstava u korpus zapadnog kanona. Ovo je prvi veliki baskijski roman.
Amaja Gabanćo
______________
Hose Irasu Garmendija rođen je 27. jula 1951. godine u malom baskijskom selu Asteasuu, u blizni San Sebastijana. Želja da sledi primer velikih pisaca svetske književnosti, ali i namera da izbegne frankističku cenzuru, verovano su bili neki od razloga zbog kojih je usvojio pseudonim Bernardo Aćaga.
Diplomirao je ekonomiju na Baskijskom univerzitetu (nekadašnjem Univerzitetu u Bilbaou) i filozofiju i književnost na Univerzitetu u Barseloni. Član je Kraljevske akademije za baskijski jezik – Euskalcaindija. Celokupno svoje delo, koje čine priče, romani i poezija, napisao je i objavio na baskijskom jeziku i tako pokazao da se može biti veliki svetski pisac pišući na malom, prastarom jeziku, preindoevropskog porekla, kojim danas govori oko 700.000 ljudi. Kako kaže u jednoj svojoj pesmi, reč je “o jeziku jedne zemlje koja se ne vidi na mapi”, ali koju, upravo zahvaljujući jeziku, nazivamo Baskijom. Govoriti o Aćagi danas znači govoriti o najprevođenijem i najviše nagrađivanom piscu na baskijskom jeziku svih vremena. Spisak nagrada koje je za svoje stvaralaštvo dobio Bernardo Aćaga obuhvata, između ostalih, nagradu Euskadi (1989, 1997, 1999), Nacionalnu nagradu za prozu (1989), francusku nagradu Hiljadu stranica (1991), nagradu Tri krune atlantskih Pirineja (1995), nagradu Eusko Ikaskunca (2002), nagradu Čezare Paveze za poeziju (2003), Nagradu španske kritike (1978, 1985, 1988, 1993, 2003)… itd. Dobar prijem na koji je naišlo njegovo delo širom sveta, te desetine hiljada čitalaca, doprineli su da se njegovo ime nađe na mnogim listama nezaobilaznih autora XXI veka, kakvu je sastavio i britanski časopis Observer 1999. godine, “21 Top Writers”.
Roman_ Boje neba_ bio je prvi Aćagin roman preveden na srpski jezik. Roman Harmonikašev sin dobio je dve nagrade: Nacionalnu nagradu kritike i Srebrnu nagradu Baskije 2003. godine, kada je i objavljen.