ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1991
Jezik: Srpski
Autor: Strani

ISTORIJA VEROVANJA I RELIGIJSKIH IDEJA I - III
Mirča Elijade

I Od kamenog doba do Eleusinskih misterija
II Od Gautame Bude do trijumfa hrišćanstva
III Od Muhameda do Reformacije

Prosveta Beograd, Biblioteka KARIJATIDE, 1991. godine, 403 + 437 + 301 strana, tvrd povez, zlatotisak, suvi žig, lux oprema i izdanje, nešto veći format 24 x 17 cm.
Knjige su nekorišćene.

Mirča Elijade (1907 - 1986), američki istoričar rumunskog porekla i rumunski književnik.
Jedan od najvažnijih svetskih stručnjaka u oblasti komparativne analize religije.
Tokom svoje duge naučne karijere predavao je na univerzitetima u Bukureštu, Parizu i Čikagu, gde je bio šef katedre za istoriju religije, koja od 1985. nosi naziv Katedra Mirča Elijade.
Proučavao je religiju primitivnih društava Australije, Polinezije i Afrike, kulture drevne Indije, Egipta, Grčke i Rima.
Osim naučnim radom, bavio se i pisanjem beletristike, kao i publicistikom.
Rođen je u Bukureštu kao sin rumunskog oficira Georgea Elijade i Jeane Vasilsku.
George Elijade, inače pravoslavni vernik, registrovao je rođenje svog sina četiri dana pre nego što je zapravo rođen, da bi se poklopio sa Pravoslavnim liturgijskim kalendarom, tj. praznikom Četrdeset mučenika Sevastijanskih.
Osim sina Mirče, bračni par Elijade imao je i ćerku Korinu.
Tokom Prvog svetskog rata, kao dete, bio je očevidac bombardovanja Bukurešta iz nemačkih `cepelina`. O svojim uspomenama i raznim neobičnim epizodama iz detinjstva, Elijade je kasnije pisao u svojim delima.
Studirao na filozofskom fakultetu u Bukuruštu i diplomirao na temu o filozofiji renesanse, tačnije o ranom modernom italijanskom filozofu Tomazu Kampaneli.
U međuvremenu je išao na studijsko putovanje po Italiji i tom prilikom upoznao je Nea Joneskua koji mu je predavao logiku, a koji ga je veoma zainteresovao za religijske ideje.
Saznavši da Maharadža od Kasimbazara sponzoriše evropske naučnike koji studiraju u Indiji, Elijade se prijavio, dobio stipendiju za četiri godine i otišao u tadašnju Britansku Indiju, gde je u Kalkuti studirao sanskritski jezik i osnove indijske filozofije, istovremeno proučavajući i jogu.
Pre dolaska do indijskog potkontinenta, Elijade je bio u kratkoj poseti Egiptu. Doktorirao je filozofiju na bukureštanskom univerzitetu tezom o metodama mišljenja i prakse u jogi. Tokom studija Elijade je naučio jezike sanskrit, pali i bengalski.
Boraveći u Indiji, Mirča Elijade zainteresovao se za aktivistički rad Mahatme Gandija, koga je lično upoznao, kao i njegovu filozofiju pasivnog građanskog otpora Satjagraha.
Tokom Drugog svetskog rata, Mirča Elijade bio je ataše za kulturu rumunske ambasade u Londonu (1940. i 1941) i Lisabonu (1941—1945).
Po završetku rata 1945. godine, kada su u Rumuniji na vlast došli komunisti, Elijade je izbegao u Pariz, gde je predavao istoriju religije, najpre na École pratique des hautes études, do 1948, zatim na Sorboni.
Od 1957. pa sve do svoje smrti 1986. živeo je u Čikagu, gde je bio redovni profesor na čikaškom Univerzitetu i šef katedre za istoriju religije.

U svom radu na istoriji religije, Elijade je najviše cenjen zbog svojih spisa o alhemiji, šampanizmu, jogi i onom što je on nazvao mit o večnom povratku - uverenje da versko ponašanje nije samo imitacija, već i učešće u svetim događajima, čime se obnavlja vreme nastanka mita.

# 555