Tematika: Ostalo
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

Dr Mato Hanzekovic Gabrijel - Junak pera
Knjizevna studija o Micunu M. Pavicevicu

Autorsko izdanje, Zagreb, 1938.
Meki povez, 165 strana, tabaci su jos uvek neraseceni, pecat Micuna Pavicevica.
IZUZETNO RETKO IZDANJE!

Mato Hanžeković (Požega, 31. kolovoza 1884. – Zagreb, 12. kolovoza 1955.), hrvatski književnik.

Završio je pravo u Zagrebu te je radio kao sudac u Bihaću i Žepču, odvjetnik u Bijeljini i Bosanskoj Dubici. Za službovanja kao odvjetnički perovođa u Bijeljini rodio mu se sin Fedor. Od 1927. godine živio je u Zagrebu kao profesionalni pisac i publicist. Objavljivao je i pod pseudonimom M. Gabrijel. Pisao je novele, dnevničku prozu i romane, a okušao se i u političkoj publicistici.
Djela

`Pisma iz Lumbarde`,
`Sa zlatnih polja`,
`Bijeli grijesi`,
`Na prijelomu`,
`Gospodin čovjek` (1932.)[1]

Павићевић, Мићун М., 1879-1974 = Pavićević, Mićun M., 1879-1974
Varijante imena

Павићевић, Мићун Микаша, 1879-1974
Павићевић, Мићун Микашев, 1879-1974
Кићун, 1879-1974 (псеудоним)
Ловћенски гуслар, 1879-1974 (псеудоним)
Павићевић, Мићун, 1879-1974

Država mne; hrv
Jezik srpski
Napomene Rođen je u Crnoj Gori u Pješivcima, u Dolu Pješivačkom. Kao mlad i obrazovan čovek u vreme nezavisne Crne Gore bio je prvi sekretar Ministarstva unutrašnjih djela. Na crnogorskom dvoru važio je za istaknutu ličnost do 1910. kada se sukobio sa kraljem Nikolom I Petrovićem. Tada napušta Crnu Goru i kasnije se nastanjuje u Zagrebu. Bio je veoma darovit književnik, tako da je do 1938. godine objavio preko 60 knjiga veoma velike literarne vrednosti. Živeo je u Zagrebu i radio kao slobodan i nezavistan književnik.

Књижевник и политичар. Као самоук, у 16. години постаје писар у Даниловграду, да би убрзо био рачуновођа и секретар суда и управе у истом граду (1901-1907), затим судија у Цетињу, секретар Министарства унутрашњих дела и Државне контроле књаза и краља Николе (1907-1916). Био је и народни посланик. Повлачи се са српском војском на Крф 1916, да би га српска влада послала у Канаду и Сједињене Државе (1916-1919) на рад за националну пропаганду (шеф Црногорске канцеларије за народно уједињење 1916-1918). После рата обављао управне дужности у Пећи, Скопљу и Цетињу. Писао песме, анегдоте, приказе, расправе, полемике и др. у бројним периодичним публикацијама. Најпознатије дело му је `Црногорци у причама и анегдотама`. «
Места
До Пјешивачки код Даниловграда, рођен 30. 12. 1879.
Београд, умро 1947.