Tematika: Ostalo
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

Svetolik M. Grebenac - Iz srpskog ustavnog prava
O kolicniku
O kvalifikovanim poslanicima

Stamparija St.M. Ivkovica i komp, Beograd, 1910.
Meki povez, nedostaje zadnja korica, dok je prednja odvojena od tabaka, 53 strane. Ako se ukorici, bice to sasim dobar primerak.
RETKO!

Светолик Гребенац (Ваљево, 3. децембар 1887 — Београд, 6. мај 1957)[1] био je адвокат и новинар, издавао је Илустроване ратне новине и лист Небојша.
Биографија

Рођен је у Ваљеву од оца Михаила, адвоката, и мајке Милице, домаћице. У Ваљеву је завршио четвороразредну основну школу и шест разреда гимназије. Преостала два разреда гимназије и матуру завршио је у Првој мушкој гимназији у Београду. После тога је завршио Правни факултет у Београду, 1906-1910.[2] Живео је у браку са Спасенијом Спаском, рођ. Станковић (1902—1965), ћерком познатог београдског трговца Владимира Т. Станковића (1872—1922) и једном од троје унука и законских наследника гвожђарског индустријалца Крсте М. Томановића (1829—1889), власника плаца на углу Теразија и Кнез Михаилове улице на коме се налазила Кафана Албанија[3].

Од ујака Петра Видаковића је наследио богатство и издавао је Илустроване ратне новине и лист Небојша. Уређивао је листове „Видело“ (1921 — 1922) и „Земљорадник“. Током школовања се издржавао радећи као коректор за лист „Штампа“. Писао је чланке у више листова и часописа, користио је псеудониме „Св. Гр“, „Гр.“ и „Г.“.[4]

Са братом Петром (1886 — 1936) и супругиним течом - Василијем М. Симићем (1866—1931), бивш. предс. београдског варошког суда, апелационог судије у пензији и адвокатом, имао је познату ортачку адвокатску канцеларију у Београду, на Обилићевом венцу бр. 28 и 30 (данас бр. 22 и 24). Радио је као адвокат у периоду од 1914. до 1940. Бранио је Мошу Пијаде 1925. године пред Судом за заштиту државе због штампарске кривице.[4]

Учествовао је у Балканским ратовима и Првом светском рату. У Другом светском рату је био у заробљеништву у логору Нирнберг у Немачкој. Одликован је златном и сребрном медаљом за храброст и медаљом за ревносну службу. Припадао је Напредној странци.[4]

Написао је следеће књиге:

„Из српског уставног права“, 53 стране, Београд, 1910. године COBISS.SR 31627783
„Против корупције: чланци и говори“, 37 страна, Београд, 1924. године COBISS.SR 512305325
„Шта се то нама догађа“, 1927. године
„Кроз историју Срба - краљ Милан и његово доба“, 158 страна, Београд, 1938. године COBISS.SR 112348935
„Станоје Главаш: једна епопеја скромности и витештва“, 40 страна, Београд, 1938. године COBISS.SR 37515023, COBISS.SR 80746759
„Срби и Хрвати под једним кровом“, 116 страна, Београд, 1939. године COBISS.SR 80733447
„Врховна управа и политичке борбе у Карађорђевој Србији“, 129 страна, Београд, 1940. године COBISS.SR 96863495

Умро је 1957. у Београду. Архив Србије, Историјски архив Београда и Историјски архив Пожаревац имају његове збирке.