ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Tematika: Istorija
Jezik: Nemački
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

U vrlo dobrom stanju. Naknadni polukožni povez. Nemački prevod `O Crnogorcima` Ljubomira Nenadovića. Ekstremno retka.


Über die Montenegriner. Briefe aus Cetinje aus dem Jahre 1878 von Ljubomir P. Nenadović, übersetzt von Milena Miladinović.
Ung. Weißkirchen, Buchdruckerei Peter Kuhn, 1901. 8º, str. 175.



PRIKAZ
`Mi smo poštovanoj gospođi vrlo zahvalni, što je finim taktom i umešnom rukom upoznala tuđ svet sa Nenadovićevim koliko idealistički, toliko i istinski pisanim prikazom „O Crnogorcima“. Tuđ svet poznaje naš narod tek samo iz novina, u koje pišu različito raspoloženi i različito obavešteni putnici s jasno providljivom tendencijom. Vreme je, da taj tuđ svet dobije izveštaja o narodu srpskom od Srbina samog. Tu nameru ističe i poštovana gospođa u pristupu. O Srbiji je s natpisom „Der Leuchthurm des Ostens“ napisao još pre 30—40 godina Gustav Raš sličnu knjigu. Ali i Raš je bio tuđin, novinar, koji nije mogao s narodom doći u bliži dodir, nije ga ni razumeo. Tako je onda njegov prikaz tek samo izveštaj na osnovu gotovo službenih podataka i ukrašen žurnalističkim koloritom. Kod Nenadovića je govorilo srce o onom, što su mu oči videle i uši čule. Kod njega je dakle neposrednost, a baš tu je gospođa Milena svojim taktom prozrela a umešnom rukom prikazala. Najveću su joj teškoću činile, bez ikakve sumnje, one kratke, lapidarne, aforističke izreke samih Crnogoraca, u kojima se tek ogleda osobenost srpskoga jezika. No gospođa je i tu teškoću savladala, te tako Nemcima na njihovom, na nemačkom jeziku ispovedala, kakvi su Crnogorci. U pristupu obećava poštovana gospođa da će s vremenom, kad dospe, u drugoj svesci, izneti i zaostala pisma Ljub. P. Nenadovića. Mi je učtivo umoljavamo, da na taj rad dospe što pre.`

- Milan Savić, Letopis Matice srpske, 1902.

***********

Milena MILADINOVIĆ – pisac i prevodilac (Jihlava, Čehoslovačka, 17. VI 1868 – Ruma, 2. XII 1928). Bila je poreklom iz austrijske, bečke porodice Gizl (Giesl), a pravo ime joj je bilo Laura. Udala se za Žarka Miladinovića, koji je u Beču studirao i doktorirao na tamošnjem Pravnom fakultetu, a kasnije bio advokat u Rumi i predsednik Radikalne stranke u Vojvodini. Udajom je primila ime Milena i prešla u veru svoga supruga sa kojim je ušla u javni i politički život Srba u habzburškoj državi. Uz muža (koji je 1921-1922. bio ministar pošta u Kraljevini SHS) upoznala se gotovo sa svim važnijim našim piscima tog doba, posebno sa Zmajem. Školovana na lektiri Tolstoja, Gorkog, Getea, Šilera i Šekspira, ona je u svojim originalnim radovima ipak ostala zakasnela romantičarka. Zaboravljeni su danas njeni radovi, kao što su Božićne priče (1904), Memento (1905), Mučenici (1907), Vojvoda Petko (1912) itd., mada je o njima u savremenoj štampi bilo dosta reči. Njene priloge donosili su naši časopisi i listovi „Bosanska vila“, „Delo“, „Domaja“, „Brankovo kolo“, pa nemački „Ung. Weißkirchner Volksblatt“ (Bela Crkva) i „Parlamentär“ (Beč). Važniji deo njenog spisateljskog rada predstavljaju njeni vrlo dobri prevodi sa našeg jezika na nemački; prevodila je naše narodne pesme, pa Ruzmarin i mirta (Rosmarin und Myrte, 1901) Aleksandra Sandića, prvih 11 pisama O Crnogorcima (Über die Montenegriner, 1901) Ljube P. Nenadovića, Vidosavu Branković Jovana Jovanovića Zmaja (1902) i Kneza Ivu od Semberije (Knez Ivo von Semberien, 1909). Sa nemačkog na naš jezik je, zajedno sa mužem, prevela Einsame Menschen (Usamljeni ljudi) Gerharda Hauptmana i Schuldig! (Kriv!) Riharda Fosa.