ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Tematika: Istorija
Godina izdanja: Posle 1950.
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

U dobrom stanju


Zanimljiva knjiga iz perioda jugoslovensko-sovjetskog sukoba, kad je Jugoslavija štampala antisovjetsku propagandnu literaturu, uključujući i ovu knjigu čiji je autor bio nacista, koji je posle rata bio branilac ratnih zločinaca u Nirnbergu. Štampana je pod naslovom `Staljin pomagač Hitlera`, pa je na koricama taj naslov bio prelepljen manje uvredljivim `Dokumenti o suradnji Hitler-Staljin`.


Staljin pomagač Hitlera : službeni dokumenti o sovjetsko-njemačkim odnosima 1939-1941. / uredio i predgovor napisao Alfred Seidl ; [prevela Beška Turković]
Jezik hrvatski
Godina 1951
Zagreb : Društvo novinara NR Hrvatske, 1951 (Zagreb : Hrvatska seljačka tiskara)
Fizički opis 287 str. ; 21 cm
Zajdl, Alfred (urednik) (autor dodatnog teksta)
Turković, Beška (prevodilac)
Kor. stv. nasl.: Dokumenti o suradnji Hitler-Staljin
Tiraž 5.000
Uvod njemačkom izdanju: str. 43-46.
Predmetne odrednice
Međunarodni odnosi -- Nemačka -- SSSR -- 1939-1941 -- Dokumenti

Alfred Seidl (* 30. januar 1911, Minhen; † 25. novembar 1993, Minhen) bio je nemački pravnik, političar CSU-a i, zajedno sa Helmutom Divaldom i Alfredom Šikelom, osnivač revizionističkog Zeitgeschichtliche Forschungsstelle Ingolstadt (Istraživačkog centra za savremenu istoriju u Ingolštatu).

Seidl je 1935. godine, nakon studija prava i ekonomije na Univerzitetu u Minhenu, položio prvi državni pravosudni ispit. Do 1938. bio je asistent na istom univerzitetu, gde je kod Edmunda Mecgera doktorirao radom Početak krivičnog dela. To delo je pokušavalo da naučno potkrepi „nacionalsocijalističko voljno krivično pravo“:

Prema britanskom istoričaru Ričardu Dž. Evansu „ne može biti nikakve sumnje u Seidlova nacionalsocijalistička uverenja“.

Godine 1938. položio je veliki državni pravosudni ispit. Od 1937. do 1940. bio je član NSDAP-a. Od 1940. pripadao je Vermahtu, a 1945. se nastanio kao advokat u Minhenu.

Seidl je posebnu poznatost stekao kao branilac u Nirnberškim procesima. U procesu protiv glavnih ratnih zločinaca pred Međunarodnim vojnim sudom branio je Hansa Franka i Rudolfa Hesa i sve do kraja života zalagao se za rehabilitaciju ovog drugog. Takođe je i u kasnijim krivičnim procesima pred nemačkim pokrajinskim sudovima branio počinioce iz redova NS-a, među njima i logorskog lekara iz koncentracionog logora Flosenbirk Hermana Fišera.

Od 1958. do 1986. bio je poslanik Bavarskog landtaga, od 1970. do 1974. najpre zamenik, a zatim predsednik poslaničke grupe CSU-a. Od novembra 1974. do maja 1977. bio je državni sekretar u Ministarstvu pravde, a od maja 1977. do maja 1978. ministar unutrašnjih poslova Bavarske. U vreme njegovog mandata kao ministra unutrašnjih poslova okončana je reforma teritorijalne podele opština u Bavarskoj, koja je od 1972. najpre sprovođena na dobrovoljnoj osnovi, a 1978. završena prinudnim pripajanjem.

Godine 1977, u vezi sa delovanjem Frakcije Crvene armije, založio se za ukidanje zabrane smrtne kazne iz Ustava i za regulisanje pitanja smrtne kazne u Krivičnom zakoniku.

Posle Seidlove smrti, predsednik DVU-a i izdavač ekstremno desničarskog lista National-Zeitung Gerhard Fraj napisao je da ga je sa Seidlom vezivalo „tri i po decenije harmonične i raznovrsne saradnje“, kao i da je Seidl 1988, zajedno sa Teodorom Mauncem, proveravao statut DVU-a u pogledu ustavnosti.