ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Tematika: politika, istorija
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Lenin, Vladimir Ilʹič, 1870-1924 = Lenin, Vladimir Ilьič, 1870-1924
Naslov Borba za boljševičku partiju : 1900-1904 / V. I. Lenjin
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 1933
Izdavanje i proizvodnja Moskva : Izdavačka zadruga inostranih radnika u SSSR, 1933 (Moskva : Internacionalna štamparija)
Fizički opis 495 str. ; 20 cm
Zbirka Izabrana dela u 12 knjiga / V. I. Lenjin ; ǂknj. ǂ2
(Karton)
Napomene Napomene i biblografske reference uz tekst.

PREDGOVOR
Radovi Lenjinovi naštampani u ovoj knjizi uglavnom obuhvataju značajni period izlaženja lista ,,Iskra“, osnovanog od strane Lenjina (prvi broj izišao u decembru 1900) i II kongresa partije ruske socijalne demokratije (avgust 1903), kao i rascepa posle II partijskog kongresa. To je period ideološkog formiranja boljševizma, koji se na II partijskom kongresu, po rečima Lenjina,, formirao „kao politički pravac misli, kao politička partija`. Dalji period razvitka KP Sovjetskog Saveza, koji sledi posle II partijskog kongresa, jeste period borbe između „većine` (ruski: boljšinstvo) i „manjine` (ruski: menjšinstvo) partijskog kongresa, u kome su se formirala dva pravca u ruskoj socijalnoj demokratiji – proleterski i sitnoburžoaski.
Ovaj period počinje s izlaskom i radom „Iskre` i sa delatnošću pristalica onog pravca koji je „Iskra` zastupala u Rusiji. Osnivanje prvog ruskog lista koji je bio uređivan potpuno u duhu revolucionarnog marksizma izvršeno je, kao što je pisao Lenjin u uvodniku, na trećoj etapi razvitka socijalne demokratije Rusije. Prva etapa, od 1884. do 1894., bila je, kako je Lenjin definisao, etapa „postanka i učvršćivanja teorije i programa`; druga etapa, od 1894. do 1899., u kojoj je socijalna demokratija istupila „kao socijalni pokret, kao kretanje narodnih masa i kao politička partija`. Treća etapa bila je etapa „rasula, raspada, kolebanja`. „Iskra` (i časopis „Zarja` [„Zora`] koji je istovremeno osnovan) otpočela je brzu široku političku borbu za revolucionarni marksizam, za partiju. Lenjin je u tom periodu istupio kao vođa ortodoksalnog (docnije: boljševičkog) krila partije, i ideja lenjinizma postala je zastava, oko koje su se okupljali svi revolucionarni elementi socijalne demokratije.
Od ogromnog značaja za taj period je genijalna knjiga ,,Šta da se radi?`, koju je Lenjin napisao 1902. godine Ona predstavlja ekstrakt ideja koje je zastupala „Iskra` i daje niz opštih definicija revolucionarnog iskustva socijaldemokratskog rada, koje su ne samo bile od ogromnog značaja za taj i sledeće periode razvitka boljševizma u Rusiji, već su od vrlo velikog aktuelnog značaja i za sve partije Komunističke Internacionale. Boreći se za naoružanu revolucionarnom teorijom centralizovanu partiju – avangardu proletarijata – Lenjin je koncentrisao u brošuri „Šta da se radi?“ vatru kritike protiv takozvanog ekonomizma, tadanje glavne oportunističke struje u socijaldemokratskom pokretu Rusije. On je istakao parolu stvaranja čvrstog, jedinstvenog jezgra profesionalnih revolucionara, kao neophodnog preduslova za savlađivanje „sitničarstva“ i zaostajanja na repu revolucionarnog pokreta i za podizanje partijskog rada na jedan viši stupanj. Lenjin je sam okarakterisao knjigu „Šta da se radi?“ kao „uopštavanje taktike i organizacione politike ,,Iskre“ u 1901–1902. godini`.
Među čitavim nizom članaka koje je Lenjin u to vreme napisao, treba spomenuti ovde i niz radova Lenjina koji su publikovani u teoretskom organu revolucionarne socijalne demokrati je Rusije, ,,Zora“. Među njima su: „Gonioci zemstva i Hanibali liberalizma“ (1901) i „Agrarni program ruske socijalne demokratije` (1902.).
Najzad treba spomenuti i popularnu brošuru „Seljačkoj sirotinji`, napisanu 1902. godine, koja je objašnjavala i obraz-lagala agrarni program partije u vezi sa njenim opštim programom i u velikoj meri doprinela popularisanju programa partije među radnicima.
Specijalni, drugi deo, ove knjige čine radovi Lenjina iz vremena II partijskog kongresa i rascepa, dakle iz vremena kada se upravo formirao boljševizam. Ogromni značaj loga perioda u istoriji KP Sovjetskog Saveza (boljševika) opšte je poznat. Upravo u tom periodu su se konačno iskristalisali putevi daljnjeg razvitka revolucionarnog i reformističkog krila socijaldemokratskog pokreta u Rusiji. U oštroj borbi protiv oportunizma u licu menjševizma koji se u to vreme formirao i zatim u borbi protiv „pomirljivosti`, koja je istupila na političku scenu krajem 1903. i početkom 1904. godine, Lenjin je napisao čitav niz članaka i brošura. Iz toga vremena treba istaći sledeće radove: „Referat o II partijskom kongresu na drugom kongresu Inostrane Lige ruske socijalne demokratije“ (1903), „Korak napred, dva koraka natrag`, „Zemska kampanja i plan ’Iskre’` (1904).
Borba Lenjina protiv „organizacionog oportunizma` menjševika prelazi neposredno u borbu protiv njihovog oportunizma u taktičkim pitanjima, koji se ispoljio na pragu revolucije 1905. godine. Prema tome period posle II partijskog kongresa jeste istovremeno i prelaz ka borbi za revolucionarnu taktiku u revoluciji 1905. godine, za oružani ustanak i za revolucionarno-demokratsku diktaturu proletarijata i seljaštva.
U predgovoru zbornika „Dvanaest godina` koji je izišao 1908. godine, i koji sadrži radove Lenjina od 1895. do 1907. godine, Lenjin je izveo zaključak iz svoje tadanje delatnosti i dao je karakteristiku ogorčene borbe, koju je partija morala da vodi u lom periodu protiv desničarskog oportunističkog krila socijaldemokratskog pokreta (i koja se u prvom redu ima pripisati Lenjinu):
„Ako bacimo opšti pogled na borbu dveju struja u ruskom marksizmu i u ruskoj socijalnoj demokratiji za 12 godina (1895–1907), mi moramo doći do zaključka, da „legalni marksizam`, „ekonomizam` i „menjševizam` predstavljaju različite forme ispoljavanja jedne te iste istorijske tendencije. „Legalni marksizam` g. Struvea (1894) i njemu sličnih bio je odražavanjem marksizma u buržoaskoj literaturi. „Ekonomizam` kao osobiti pravac socijaldemokratske delatnosti u 1897. i sledećim godinama faktički je ostvarivao program buržoasko-liberalnog „Credo`: radnicima ekonomska, liberalima politička borba. Menjševizam je ne samo literarna struja, me samo jedan pravac socijaldemokratske delatnosti, već frakcija, koja je sprovela u toku prvog perioda ruske revolucije (1905–1907. g.) osobitu politiku, koja je u stvari proletarijat potčinjavala buržoaskom liberalizmu`.
Ova knjiga „Izabranih de1a` obuhvata period, čiji radovi ispunjavaju tri knjige (IV, V, VI) „Celokupnih dela`. Prema tome, iz toga vremena mogao je biti izabran samo jedan mali deo Lenjinovih radova. Grupisanje materijala vršeno je, kao i u čitavom ovom izdanju uopšte, uglavnom hronološkim redom, od koga se ipak često odstupalo radi grupisanja po predmetima, da bi se čitaocu olakšalo izučavanje. Takođe radi olakšanja izučavanja knjiga je snabdevena primedbama.
Ukoliko ova druga knjiga „Izabranih dela“ izlazi zbog tehničkih razloga na prvom mestu, smatramo potrebnim da dopunimo njen predgovor sa nekoliko opštih primedaba, koje se tiču čitavog ovoga izdanja izabranih dela V. I. Lenjina na srpskom i hrvatskom jeziku.
Ovo je izdanje namenjeno u prvom redu za one mnogobrojne radnike hrvatske i srpske nacionalnosti, koji žive u SSSR.
Posebno hrvatsko i posebno srpsko izdanje nije bilo moguće prirediti. Redakcija je bila sastavljena i od hrvatskih i od srpskih redaktora. To se naravno pokazalo i u razlici u prevodu raznih knjiga. Kod toga su se ipak, koliko je bilo moguće, izbegavali svi oblici, reči i obrati, koji se ne nalaze istodobno i u jednom te istom značenju kako kod Srba, tako i kod Hrvata. Pri prevođenju je uzet jednostavniji i za štampu ekonomičniji ekavski govor i latinsko pismo. Pri prevodu se nije mogao izbeći izvesan broj rusizama, a također se moralo uvesti izvesan broj novih reči.
Redakcija računa, da će ovo izdanje, uza sve nedostatke, koji su neizbežni u prvi put poduzetom tako velikom poslu, odigrati veliku ulogu u popularizaciji lenjinizma, jer je to prvo sistematsko izdanje najvažnijih Lenjinovih dela na našem jeziku.
Redakcija.

MG P15 (N)