Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Tematika: Književnost
ISBN: Ms
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Slike is seoskog zivota

Janko Veselinović (Crnobarski Salaš, 13. maj 1862 — Glogovac, 26. jun 1905) bio je srpski književnik.[1]

Biografija

Spomenik Janku Veselinoviću u gradskom parku u Šapcu

Pismo Janka Veselinovića Nikoli Tesli, Narodni muzej Šabac

Bista Janka Veselinovića na Kalemegdanu.

Veselinovićev grob u Glogovcu
Otac mu je bio sveštenik Miloš Veselinović[2] Osnovnu školu je završio u Glogovcu, a zatim četiri razreda gimnazije u Šapcu (1878).[3] Potom je upisao bogosloviju, koju nije završio, a zatim 1878. godine upisao je učiteljsku školu[2] koju takođe nije završio. Za tadašnje vreme i to je bilo dovoljno da bude sa nepunih 18 godina učitelj u Svileuvi. Tu je bio na dužnosti do 1882. godine.[4] U Svileuvi je upoznao svoju buduću suprugu Jovanku Joku Jovanović sa kojom se i venčao 1881. Položio je praktičan ispit za učitelja u Svileuvi 1884. godine.[2] Godine 1884 je raspoređen u selo Kostur kod Pirota. Godine 1886. postavljen je za učitelja u Svileuvi.[5] Odbio je izrazivši želju da u Beču završi telegrafski kurs. Zbog bolesti se vratio u Srbiju gde je nastavio kurs, provodeći vreme po kafanama tako da kurs nije završio.

Prvi pokušaj štampanja pripovedaka 1886. godine završio se neuspehom. Kosta Arsenijević, urednik `Misli`, vratio mu je rukopis sa savetom `da se mladi uča ovoga posla okane`. Obeshrabren Veselinović hteo je da spali sve svoje rukopise. Od toga ga je odvratio drag prijatelj Jova Aleksić, unuk hajduk-Stankov.[4] Kasnije je Janko bio predsednik opštine Koceljeva, pa ponovo učitelj.[6] Književnik je bio i pomoćnik glavnog urednika lista Srpske novine, odakle potiče i njegovo veliko prijateljstvo sa glavnim urednikom Milovanom Glišićem. Bio je i korektor Državne štamparije, dramaturg Narodnog pozorišta, pokretač i urednik lista Zvezda, urednik listova Pobratim, Dnevni list. Pripovedač, romansijer, dramski pisac. Zbog kritika vlasti, bio je više puta u zatvoru.[7]

Neuredan život je ostavio tragove, pa je oboleo od tuberkuloze, od koje je i umro.[8]Na njegovoj sahrani na groblju u Glogovcu su bili čak i Aleksa Šantić i Svetozar Ćorović, koji su zbog toga doputovali iz Mostara.

U šabačkom arhivu sačuvana je njegova čestitka ćerci za novu 1901. godinu.[9] Njegova ćerka Persida bila je udata za Dragutina Tufegdžića, sveštenika u Badovincima. Njihov sin Janko Tufegdžić (1907-1944) bio je književnik.[10]

Spomenik Janku Veselinoviću na beogradskom Kalemegdanu je otkriven 7. juna 1936.