ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1850 - 1899.
Autor: Domaći
Tematika: Istorija
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

Izdavač: Državna štamparija Kraljevine Srbije, Beograd
Godina izdanja: 1895
Autor: Milan S. Piroćanac
Povez: mek
Broj strana: 93
Pečatirana, spolja kao na slikama (cepnut ćošak zadnje korice).
Manji obrisi tečnosti pri donjim ivicama prvih nekoliko listova, donji ćoškići malo povrnuti.
Tekst bez podvlačenja, lepo očuvana.

U gomili pitanja, koja je u svojoj žestini istakla strasna polemika, povedena između naša dva ugledna političara, mi ćemo se u ovoj raspravi zadržati samo na jednom; govorićemo o zajedničkoj radnji balkanskih naroda za vreme druge vladavine Kneza Mihaila.

Pri svem tom mislili smo, da nam je nemoguće govoriti o politici vladavine Kneza Mihaila, koja se odnosi na zajedničku radnju balkanskih država i naroda, a da ne potrošimo koju reč i o Ustavu od 1869 godine. Taj se Ustav okrivljuje, da je proizveo koreniti prelom u našem državnom životu i da je, skrenuvši pažnju srpskog naroda, sa spoljnih na unutrašnja pitanja, ubio veliku narodnu misao. Ova dva događaja predstavljaju se u polemici kao da stoje u uzročnoj vezi jedan s drugim.

Ne bi bilo ozbiljno poricati moćni uticaj koji ustanove vrše na život svakog naroda, ali bismo se suviše udaljili od istine, ako bismo hteli tvrditi, da od samih ustanova zavisi njegov napredak. Kad bi tako bilo u stvari, svaki bi narod mogao postati za dvadeset i četiri časa i razuman, i vredan, i napredan. Trebalo bi mu samo naći veštog majstora, koji pravi dobre ustave, a takva veština nije danas tako velika tajna. Među tim mi vidimo danas narode s jednakim ustanovama, a s nejednakom srećom; vidimo jedne, gde se s nepotpunim ustanovama služe dosta dobro, dok se drugi upropašćuju s ustanovama savremeno najsavršenijim. Pa čak vidimo i jedan isti narod, gde, u različitim inače prilikama, napreduje s nepotpunim ustanovama a opada s potpunim.

Ne treba nam daleko poći, mi smo živi primer, koji dokazuje ovo što ovde rekosmo. I ako siđemo s visine opštih pogleda na naše određeno zemljište, mi ćemo se s mesta o tome uveriti...

(K-48)